Nova Evropa

премда година тешког искушења за наше целокупно новчарство, имала и ту позитивну страну, да је увелико убрзала природни процес концентрације. И данас се већ за Загреб може рећи, да поседује тек 7—8 новчаних завода већег стила, дочим су остали осуђени на животарење, нити имају икакових изгледа за даљни развитак, те ће бити присиљени, чим пређу преко персоналних питања, да у фузији са великим заводима потраже излаз из своје кризе.

Према свему што смо довде рекли, изгледа јасно, држимо, да је криза коју данас проживљује наша привреда, једна изразито кредитна криза, која је од своје стране опет на један вештачки начин проузрокована. Дефлацијона политика, коју воде Народна Банка и Министарство Финансија, довела је читаву нашу привреду у Бор - сокак, а да ни најмање није допринела оном циљу за којим се ишло — смањењу новчаног оптицаја. Концем прошле године, оптицај Народне Банке износио је 5.039 милијона динара, док сада износи тек нешто испод 6 милијарда, дакле готово за једну милијарду више. А читава та милијарда дошла је у оптицај не да подмири потребе наше привреде, већ да покрије разне празнине у државним финансијама. Есконт меница остао је по прилици на истом нивоу. Додуше, раније подељени кредити знатно су редуцирани, али с друге стране подељени су неки сезонски кредити, тако да смо концем године били на истом месту где и на почетку. И стање државног дуга стоји на истој висини на којој и концем прошле године, а ипак је држава подигла код Емисијоне Банке пар стотина милијона динара. С јесени прошле године, за ере Кумануди - Плавшић, кад су се продавали долари Блерова Зајма, и злато Аустроугарске Банке, протувредност у динарима није се отписивала од државног дуга већ се је књижила као потраживање државе код Народне Банке, То је потраживање концем прошле године износило неколико стотина милијона динара, док данас износи тек неколико десетака милијона динара, — остатак је утрошен на покривање разних државних издатака. Како се види, политика дефлације проводила се је само код наше привреде, дочим о дефлацији код државних финансија нема ни говора. Државни прорачун већ је досегао 10 милијарда динара, а кад се уреди чиновничко питање, те чиновничке плате доведу у релацију са потребама живота, прорачун ће још више да порасте, О редукцији сувишног чиновништва не може бити озбиљно речи; оне мрачне силе које су све то сувишно чиновништво поставиле на: њихова места заузеће се већ да оно на тим местима и остане.

Ипак је, како рекосмо, политика дефлације проведена барем код наше привреде. Редуцирањем кредита за 10", w

18