Nova Evropa

довно странци, Одмах након Рата, велики број страних предузећа био је нацијонализован, неки фактично, а неки тек привидно; данас, услед кредитне кризе, добар део таквих нацијонализованих предузећа поново прелази у стране руке, тако да сада у нашој индустрији, а и у нашем новчарству, имамо изразиту тенденцу денацијонализације. Јадранска Банка, например, била је присиљена да читав свој монтани консерн препусти једној групи штајерских индустријалаца, а осим тога готово дневно ово или оно њено предузеће прелази у туђе руке. Ми немамо ништа противу страног капитала; дапаче смо уверени, да без страног капитала није ни могуће водити нашу привреду. Али ипак морамо констатовати, да већина, наших предузећа прелази у иноземне руке уз цену која је, далеко нижа од њихове унутарње вредности. И то, не ради се само о добром делу предузећа која су била нацијонална, него и она предузећа која су раније била претежно у домаћим рукама улазе у интересну сферу страног капитала. Тако је наше новчарство данас, већим делом (поготово уколико се тиче водећих завода) у страним рукама. Осим Прве Хрватске Штедионице, Српске Банке, и Славенске Банке, ми у Загребу, том главном центру нашег финансијског живота, немамо новчаног завода већег стила који би био у домаћим рукама; сви остали заводи, маколико они имали хрватско (или југословенско) обележје, налазе се стварно у страним рукама, поименце од неколико месеца наовамо, Прва последица кредитне кризе била је, да су деонице наших предузећа, уколико раније нису ни нотирале и на иноземним берзама, по свом курсу сада далеко ниже него што би по стварној својој вредности могле бити,

Једини резултат дефлацијоне политике јесте, према тому, да је данас страни капитал код нас далеко више ангажован него што је био раније, те да свак коме је то само могуће потражује сурадњу страног капитала. Ми смо очекивали, да ће наша привредна политика ићи правцем, да ће за оснивање нових предузећа, таких која код нас још не постоје, покушати да ангажује и страни капитал; а гле, ситуација је сад такова, да смо — услед дефлацијоне кризе — присиљени да иноземству продајемо и оно што је већ ту, и то по јефтинију цену него што вреди. Наша индустрија и наше новчарство данас је мање наше него што су то икад били, — хвала буди дефлацијоној политици. Да ли можемо бити задовољни успесима такове политике, и да ли можемо безбрижно гледати у очи новој привредној години, свак лако може сам да пресуди,

Др. Иво Белин;