Nova Evropa

ПРОЉЕТНИ ДАН.

Воћњак, сав у сунцу, силази к врту, Воћке цвјетова су пуне,

Латице тихо се труне,

Слажу у мирисни саз,

Ил су то дјеца се разишла вртом, Берући љубице плаве,

Па им је рудасте злаве

Вијенцима овјенчан прам,

Шума је застала брду на врху, Брезе на вјетру се њишу, Гранчице танке им ришу Чудан у сјенама сплет.

Ил у бјелину то све одјевене Дјевојке шумицом шећу, Тешко им зазит по цвијећу, Зато им корак је тих.

Ил можда јесен већ свуда је вани, Касна п туробна ко моји дана, Џа ми зазвонпо нечији глас

И моја радост се пренула час,

И ја сам видио воћке гдје цвату, Доле и луг у сунчаном злату, Опет на јави сам снивао сан: Весели, прољетни дан,

Загреб, 1923. ДРАГУТИН М. ДОМЈАНИЋ.

ВАГАРА. Žardjale alhe би...

Tuoje oči i noć plava probudiše ljutu zmiju što na frećem srcu spaua.

Na bholena duša pade,

sred poljupca zasja uvrućeg, · alf' mač pršte u homade

_ Фтрпи! ргопо петовисев.