Nova Evropa

OČI U DVORANI.

Večeras sam opet sedeo

u velikoj dvorani

sa nizom stubova od mlečnog mermera. I hladan mermerni pod beše

pod mojim nogama.

I hladna je bila mermerna klupa

na hojoj sedjah, |

I mlazevi hladne bele vode su pljuskhali u mermernom bazenu.

Sfud ponekad dodje taho

i opholi me sa suvih strana ..,

Фор večno svet dolazi hrpama s vana, i ide, | . Na četiri su strane četvoro

velibih vrata; i iza njih

sobe sa nizovima Rhnjiga,

uboričenih, crvenih, crnih,

davno pozlaćenih.

Večno sbet dolazi hrpama s vana, i ide.

I opet videh u to veče jedne oči, oči pune gladi.

Oči što se uprle u mene

bao u dno fame i sudbine.

(Svet dolazi hrpama s vana, i ide.) Oh, te oči što me ispijaju dahom nečeg tužnog i pred-smrtnog ! Ko zna — možda i ja imam tahve oči, ho zna... ; Velihi je suet _ i velike su patnje u njemu.

Ječe tudji horaci po podu

od hladnog mermera —

ječe tudji horaci.

Sve je fo drugo, pusto, i daleho. Ovde smo samo mi.

Blistaju bele električne lampe sa pozlaćenog svoda, Blistaju uzaman —

83