Nova Evropa

POMRČINA. |

Ležim u fami hao klada,

Ne vidim ništa, ne znam ništa. Od suvebolikog svetshog jada Ne dopire do mene ništa.

Napolju možda sunce greje, A možda biša sipa hapi

Na mirna polja i na streje, IP pomrčina ho grob zjapi,

Ja ne znam. — Ne znam šta je sada, Ne pitam šta će sutra biti,

Ležim u tami hao klada

I živci su mi suega siti.

Udar u meni neće naći Ishkru što tamu obasjava; Kao po tužnoj gluhoj daći, U mojoj duši sue sad spaua.

I nigde jedna uspomena

Da se bo prizrah u пјој јал, Nijedna nehad draga žena, Nijedna rana što hrvaui,

A pomrčina mirno pada

Na razuvejana pepelišta.

Ležim u Тапти Рао Мада,

Ne vidim ništa, ne znam ništa...

II

Pobadbad moja mis'o plane Kao nebada starih dana, Setim se moje večne rane, Negdašnjih težnja i megdana,

Kaho mi mis'o beše sveža

I prhosnoga puna vrenja

Što sve zahvata hao mreža

1 зратепјепе потте тепја!

Kabo sam mnogo obećav'o А bolikbo sam malo dao,

72