Nova Evropa

Ал' што певах неће пропанути, Након мене хоће останути.,. Докле срце за срцем уздише...

"И сама „поетика“ његова значи враћање на непосредну „поетику“ народну. Његов израз није преоптерећен, као раније песништво, читавим низом правила и формула, сложеним и неприродним изражајним средствима, неком тешком и хладном „поетиком“ која не да да се мисли и осећа. Напротив, он се враћа на непосредни „простонародни“ израз, који казује природност и непосредност изражавања, јасност и чистоту, отмену простоту, живи народни језик Све то ипак није значило чисто подражавање нити фотографисање основних садржајних и изражајних типова осећања народне песме, — то је било само ослањање на основе, Те основе биле су, углавном, женске народне песме. Он је из њих изашао. Основна пулзација његових песама, у многоме, слична је женској народној песми, Она нема увек исту ширину ни дубину ни људскост, али има непосредност и свежину. Будући да је био сав песма, и само то, Радичевић није имао ни оне отштности коју има женска народна песма, нити оних стварних и природних визија, ни оне доброжелателне етике; али је имао њене осећајности, душевности, простосрдачности, и онг основне лирске ватре која гори у тим песмама.

* = =

Радичевићево дело је дело младости. И оно је то двојако: и као дело и као интерес; и као створено дело, и као дело за кога је створено; он је млад младости певао. Његово је дело наша највећа и најлепша химна младости, један лирски бардизам младом животу, једна религијозна екстаза лепом и правом младићству, Но ипак, неколико његових песама („Кад млидија' умрети", „Молитва“, „Ђачки Растанак“, делови из „2“, и тако даље), иду у дела скоро апсолутне вредности, и читаће се без обзира на времеи године, на школе и „програме“, на религије расе, и средине.

Бранко Лазаревић.

Još jedan pogled u Brankovu pesničku radionicu.

U radionicu naših pesnika nisu ulazili mnogobrojni kritičari, Tome je razlog više u otsustvu arhivalne kulture kod nas,

u oisustvu kulta pojezije, nego li u uvidjanju da je čitanje kopisa neka vrsta idolatrije, i da kritička analiza ne pojačava

111