Nova Evropa

ževnom delu učinimo jasnijom i rečitijom, ako lepotu izvesnih pojedinosti njegova dela hoćemo jače da istaknemo, rečju, ako pritom nemamo u vidu sebe i svoju sujetu nego dobar glas pesnika,

Samo jednim letimičnim pogledom u Brankovu pesničku radionicu, ja ću pokušati da, još jedanput, pokažem kako je ozbiljno shvatao mladi, često i nestašni Branko svoj posao, kako je svoju pesmu stalno radio, dokle mu je god bila u vlasti, čime će lepota izvesnih stihova u našim očima samo još više otskočiti, jer će se pokazati kako je proste i ravnodušne reči ona polisnula,

Ovo nije prvi pogled u Brankovu pesničku radionicu, Zagledanje u njegov način rada omogućio je Branko svakome svojom pesmom »Kad mlidija umretix«, jer tu razlikuje dva momenta stvaranja : koncipiranje i preradu. O Brankovu trudu oko lepote stihova, govorili su nam i drugi, Gjuro Daničić, koji je mogao to najbolje znati, kazivao je Stojanu Novakoviću, i ovaj je to zabeležio (u Čupićevoj »Godišnjici«, VII, str, 394), kako lepota Brankova jezika nije slučajna, »nego je Branko s osobitom pažnjom jezik učio, Pamtim dobro da mi je dva tri put pripovedao, kako je Branko, radi čistote jezika i lepote stihova svojih, čitao Rečnik Vukov od korice do korice, pamteći ili beležeći nepoznate mu reči ili obrte koji bi za posao njegov podesni bili,« Svet, Vulović (u drugoj svesci svoje knjige »Branko Rađičević«) ima posebno poglavlje »>»Pogled u radionicu Brankov u«, Samo, Vulović je to poglavlje morao da počne s bolnim konstatovanjem ; »Od danas poznatih Brankovih pesama ni od jedne se nije očuvao originalni rukopis, osim od one zapisane u spomenicu kćeri Vukovoj«, Tako da, kad je hteo reći svoje shvatanje o tome »kako je Branko radio, kako je svoje misli i osećanja prvi put na hartiju stavljao«, on se morao domišljati, — Sasvim druge okolnosti su nsstale od godine 1904, kad je »Letopis« Matice Srpske objavio prvi koncept potonje pesme »Kad mlidija umrethti«, Prilike su se još više promenule otkako je vredni i pronicavi Tih, Ostojić uzeo u ruke književnu ostavinu Brankovu te (u »Radu Jugoslovenske Akadđemije«, a pomalo i u »Savremeniku«)} objavio svoje »Studije o Branku Radičeviću«; otkako je, u izdanja LL. Gj. Gjurgjevića — vrlo nekritično i manjkavo — priredjena, zbirka tobože sviju sačuvanih Brankovih pesama, po rukopisima pokojnog Tih. Ostojića, Razume se, konačan sud o Brankovu načinu rada moći će se stvoriti tek pošto izidje iz štampe nagovešteno izdanje II i II knjige Brankovih pesama sa kritičnim komentarom Tih, Ostojića,

Nečekajući tu mogućnost, a zagledavši u dva-tri Brankova rukopisa koji se još nalaze u Novom Sadu, ja ću ovde još je-

713