Nova Evropa

Glupa je i prazna tvrdnja, barem za nas koji smo se u Karlovcima rodili te koji poznajemo tamo svaki kamen i svaku «тами, да је legenda o Branku, da je spoj realnosti i poezije, posledicom organizovane propagande, akcije i namere spolja. Ostavina Brankova u Karlovcima nije samo popularnost, I pre Branka postojalo je u Karlovcima nagomilavanje životnih sokova i balzama, plavio se Dunav, zeleneli se vinogradi, gudila šuma i krivudali brežuljci, — čekalo i sve bilo gotovo.,... Pa opet, nije bilo ništa, nije vredelo ništa, i bilo je jednako i slično bezbroju susednih mesta, dogod se nije pojavio Branko, Branko je Karlovcima udahnuo dušu, a Karlovci su Branku dali materiju, — tako je postalo delo, celokupno, savršeno, i za nas besmrtno,

Iz opojne slutnje i teškog snivanja mi vidimo, mi čujemo, i mi znamo Branka u Karlovcima, Mnogo je štampanih, publikovanih, korigovanih, redigovanih, pesama Brankovih, ali je malo to prema onoj pesmi koja je bila život Brankov u Karlovcima, Mi toga nezvaničnog Branka volimo i njemu se divimo. Nije propalo ništa od onog što je Branko izgovorio i sročio odjedanput, nije izgubljeno ono što je improvizirano zamislio, hteo i osetio, što je podviknuo novim glasom, što je zasvirao novom notom, što je zaigrao novim kolom, što je pokrenuo novom šarom, — svemu tome ima traga, iako se to povesnom objektivnošću ne može da dokaže; sve je to bilo i neodoljivo i silno iako mi to ne možemo na vagi da odmerimo..., Brankova je meteorska i usijana ličnost tako božanski lepo sazdana, i tako divno probudjena, u Karlovcima, da joj je samo kratak vek morao biti sudjen, Ta je njegova karlovačka ličnost — sve mladost, sve drhtanje, sve ljubav, sve pesma prosula foliko nama nepoznatih klica, razdelila toliko raspoloženja, poklonila toliko motiva, stvorila toliko mogućnosti, zavitlala toliko stihova i reči, slatkih, vrelih, srećnih reči, dala toliko prirodmosti i jednostavnosti, razvijala se tako otvoreno i prosto, i ljubila, grlila, igrala, pevala, plakala, nasuprot regulama prolesora živela iskreno, nestašno, — tako da u unutrašnjem gledanju mi vidimo, da baš ono što se danas ne zna, da је to bilo pravo!

Jer šta su upravo Karlovci? — Dunav, planina, vinogradi, skup trošnih i čudnih kuća, veseo, lak, bezbrižan život, sa mnogo pića, pesme, igre, pola selo pola varoš, na čijoj pijaci danas rasti trava? ,., Šta su Karlovci? — Evo šta su, Mesto dde je osnovana prva srpska gimnazija, prva za jedan ceo narod, uz pripomoć sapundžija i drugih ktitora i priložnika, Mesto gde je proglašena Srpska Vojvodina, i vodjen rat za oslobodjenje, Sedište patrijaraha srpskih, i borbe za avtonomiju. Zeleno gnezdo gde je raširio krila Branko, odakle je poveo ono:

99