Nova Evropa

Око мога старијега брата Косте скупљали су се бољи Баци, те се ту говорило чешће и о Бранку, и читала се његова 2. књига песама. Али други ђаци веома су мало знали о њему, јер се српска књижевност није предавала; а мало се и иначе у Карловцима о њему говорило. Како сам ја био све време у истом стану са братом Костом, којему су долазили старији Баци, и са богословом Јованом Димитријевићем, код којега су опет долазили богослови, то сам се упознао с многим ђацима, те их памтим и данас још било из гимназије било из богословије, Тако, например, памтим Бранковића, потоњег патријарха, Јефту Вукадиновића, потоњег проту, Георгија Рајковића, потоњег владику, као озбиљне богослове, поред којих смо ми малишани са страхом пролазили и издалека капе скидали. Добро се сећам и изврсних појаца Младена Павковића, Кузмана Станића, Ђуре Поповића, Јована Јовановића. У то су доба богослови били зрелији људи, пропустивши у буни школовање, те је међу њима било и веселе браће, који су с млаБим грађанима карловачким „терали Kepa“, Te је понекад понеки и релегован бивао,

Али се доста лумповало и по квартирима, уз свирку познатог Баће гајдаша' — млађег и старијег — и Миће, У то је време било у Карловцима чувених играча — паорских момака; такав је био Сава Кршкол, којег је познавала сва Фрушка Гора, те с којим су се увек први играчи надигравали, Уз познате гајдаше Баће и Мићу долазили су у Карловце из Новогсада егедаши Фркец и Кромпир, који би се надсвиравали с нашим гајдашима, — али млађег Баћу нису могли надсвирати! ,. . Ђаци су живели међусобом друштвено, братски, и ние се никад догодило да би који потказао свога друга директору или професору. Обичај је био, кад би се ишло у пивару на пиво, или у гостионицу на вино, да „цех“ плати онај који би позвао да се иде. (Тог сам се обичаја ја држао све до Рата, кад бих с ким ишао на пиво.) За моје време, ђаци су обично сви пушили, и то још од [ разреда; ко није пушио, сматран је за кукавицу. У старијим се разредима доста и картало, наравно на ситне паре. — Како у то доба није било жељезнице, то би ђаци одлазили у Новисад често на таљигама, код горње капије бивало је по неколико таљигаша. који су за 2—3 сексера били готови возити до града.

Карловачко благодјејаније било је у то доба — за време · патријарха Рајачића — испод сваке критике. У њему је владала на већа нечистота, а уз то храна никаква. Једино што је хлеб био добар. Благодјејанци су морали имати сваки своју кашику, и морали ићи да љуште кромпир, чиније и тањири били су од цина. Кад би дозрели дудови, прекрилили би дудару благодјејанци, —- као чворци на грожђе, којих је тада чопо-

103