Nova Evropa

рима бивало, Пошто се оберу виногради, дали би се Dau Ha пабирчење; а и иначе кад би воће приспевало, одлазили бе у лов на јабуке, крушке, шљиве, разредивши страже да пазе да не дође газда. Ко није имао благодјејаније, тај се — ако је био изближе — хранио од куће, као што сам се и сбм хранио за цело време свога школовања, плаћајући газдарици за стан, кување, и прање по 4 форинта месечно. Имућнији, који су ишли у кост, плаћали су по 10 до 20 форината месечно, но обично су се тужили на слабу храну, јер они који су их држали хтели су да од њих живе. Такве су ђаке држале обично удовице. i

Било је станова где су се ђаци сакупљали у већем броју, проводећи време у шали и разговору, а понекад и уз чашицу шиљерца, Било је и познатих карловачких бећара и луда, за моје време, међу најпознатијима неки Нецо, који је имао титулу архибећара. Из Бачке су долазили Словаци да раде винограде, па је за њих било неколико бећарских бирцузова. Њих се могло видети у групама увече на пијаци, где једу пасуљ. Петком би Маджарице из Новогсада доносиле на пијацу хлебац — хлебара Бугара није било —, и сваки би Карловчанин узео хлеба за целу недељу. Циганчад, којих је тада било врло много -- јер су тада у циганској мали живели сами цигани, дочим их данас има мало —- продавала су у јесен кестење, дерући се: „Кестени врући!“ А симиџијски шегрти продавали су „ђевреке“ и „ћаије“, На пијаци су стајале буде, у којима су се продавале немачке кифле; особито су биле на гласу оне што их је пекао неки Стева Сланкаменац.

Од „спортова“, за време мога ђаковања, млађи ђаци терали су чигру, пуштали змај, а и старији и млађи лоптали се, и забављали се тоциљањем и купањем. Као нова игра уведена је тада игра кликерима, које су деца куповала у Петроварадину и отуда доносила у Карловце (један је кликер стајао по 10 крајцара); кликери су били од мермера, и много већи од данашњих. Уз игру куповала су деца црни и ледени шећер, алве, смокве, роштиље, кромпир-шећер; а бат: некако у моје време доспели су и до Карловаца бонбони ропс-дропс („оксдрокс“ смо их ми звали), па су донекле истисли горње ђаконије.

Од знатнијих догађаја за мога школовања споменућу : Синод за избор четири владике (1852), њихово посвећење (1853), избор Каћанског (1858), посвећење Г рујићево, и прослава Рајачићеве 50-годишњице (1860), сахрана владике Мутибарића, и митрополита Петра Јовановића, Благовештенски Сабор, и смрт патријархова (1861). Једном приликом долазио је Вук Караџић патријарху Рајачићу, те је посетио и гимназију. Исто тако, једном, и Рус Гиљфердинг. Било је за нас ђаке уживање, кад би кроз Карловце пројурио на четири зеленка или мркова

104