Nova Evropa
М, Мурко, у своме чланку „Словенски књижевни језик“ (у „Новој Европи“ М, 5.; као разлог, да се засада још чува књижевни словеначки језик, наводи професор Мурко оно што је већ давно у цитираним стиховима рекао Јурчић — моменат нацијонални, т, ј. да чувати словеначки језик значи и сачувати за југословенство оне Словенце који живе изван граница Југославије; без свог словеначког језика тај би део Југословена лакше подлегао италијанизацији и германизацији.
Али и без радикалног језичног уједињења, које је немотуће без претходног духовног уједињења, развој југословенске мисли је ипак видљив и стваран, и само песимисти могу у нашим тешким политичким кризама видети неку дефинитивну пропаст југословенства, чију су идеологију створиле наше расне врлине без наших расних мана које данас владају нашим нацијоналним телом. С југословенским политичким покретом почело је, пре Рата, и живље узајамно струјање у нашим литературама са три главна књижевна центра, Загребом, Београдом, и Љубљаном. Пре Рата су постојале везе између „Матице хрватске“, „Матице словенске“ и „Српске књижевне задруге“, Везе „Матице хрватске“ с „Матицом словенском“ су старијег датума. Мариборски родољуби, први оснивачи „Матице словенске“ већ су помишљали на заједницу с Хрватима; у свом предлогу друштвених правила „Маrame" Beme: „V mislih osnovana in kdaj morda tudi dovoljena jugoslovanska akademija imade postati glavna bitna žila južni betvi slovanskega naroda, Akademija bode, da v pripodobi Sovorimo, velika Donava, slovenska Matica naša Sava, ki maj zbira potoke in vodice, da ne posahnejo na dolgem potovanju, ampak da priteko tje kot veličastna mogočna reka“, (JlencrHкови „Збрани списи“ 1, стр. 279, „Згодовина словенске Матице“".) | ,
Критичан поглед на нашу литерарну прошлост открива већу сродност међу југословенским литературама него што се обично претпоставља. Југословенске литературе, од свих почетака па до данас, показивале су заједничке тенденције; занимале су се већином за исте проблеме, имале више или мање сличну духовну основу и вањску структуру, и њихови врхунци су сезали у једнаку висину. Сви духовни покрети, ма у којем делу се појавили, имали су амбицију да се рашире по целом југословенском земљишту као јединственој домени. У својим манифестацијама, и по своме карактеру, југословенске литературе су увек сачувале основне знакове једног организма, мако су биле језично раздељене. Основни знак сваког организма је јединственост реаговања према свему споља, и концентрација властитих елемената који имају заједничке тенденције. Југословенска литература је такав организам, Она је све вањске утицаје примала скоро у исто
147