Nova Evropa

време у све своје гране, и јединствено реаговала на стране тенденције, У исто време и на исти начин јављају се у њој све културне и литерарне струје, од просвећености и романтизма до најновијих уметничких смерова. Доситеју Обрадовићу у српској литератури одговара Матија Рељковић у хрватској а Валентин Водник у словеначкој. -

Професор М. Мурко, пишући о јединству језика и литгратуре Срба и Хрвата (у „Алманаху српско - хрватском за годину 1911"), констатовао је знакове јединства српске и хрватске литературе још пре него што је примљен један књижевни језик, Обе литературе су нераздвојно везане заједничким утицајима средњовековне романске литературе који су долазили преко Далмације, Једнак утицај на литературу Југословена у свим крајевима извршила је реформација и протиреформација. Стара хрватска кајкавска и словеначка књижевност не могу се оделити, Хрватска глаголашка књижевност прелазила је и у Словеначку. „ОТабођаз so prihajali s hrvaškega Primorja in iz Istre v naše kraje in so dobivali pri nas tudi пагозсаја“ — пише Графенауер у својој историји. Дубрзвачка литература је еминентно југословенска - словинска; познато је да су је једни историци прибрајали српској а други хрватској књижевности,

Аналогно Муркову назору на јединство српско-хрватске литературе, могло би се данас тврдити да постоји несамо веза него и органско јединство између модерне српскохрватске и словеначке литературе. Модерна словеначка литература, mako je писана у језику који се разликује од књижевног српскохрватског језика, подлеже истим утицајима и развија се под једнаким приликама. У наведеној студији вели професор Мурко: „Научни разлози траже, да се историја књижевности обрађује синхронистички, тојест како се је развијала у разним крајевима, које су идеје, потребе, и форме биле заједничке, а у чему и зашто су се разилазили појелини крајеви“. Полазећи од тога становишта, држимо да литературу Србохрвата и Словенаца треба третирати као један организам; нарочито кад говоримо о најновијој југословенској литератури, потребна је јединствена концепција, која помаже осветлити многе појаве а са научног становишта је најшира и најтачнија.

Јединство модерне југословенске литературе најбоље је манифестовано у поезији, пре свега у лирици која је ударила свој печат целој литерарној продукцији Југословена у 20. веку. Ни језични отклон словеначке гране не значи у лирици негативан фактор по литерарно јединство. Лирика тражи форму и многостраност израза, она не прелази равнодушно преко музичких елемената, и словеначки језик у том поглелу значи само лирско обогаћење стиха, ритма, и израза. Словеначки

148