Nova Evropa

Sudbina književnika srpskohrvatskih.

Poznavajući jadne ekonomske i higijenske prilike našeg naroda sve do danas, zanimao me je lični život i sudbina njegovih. književnika. Jer biti književnik u narodu porobljenom, bespravnom, neukom, i nesvesnom, znači žrtvovanje sebe celoga. Žrtvovanje nesebično, i bez koristi i bez slave, Žalim da nisam imao dovoljno vremena, ni mogućnosti, da do u tančine prikupim sve podatke; što bi i bilo, uostalom, dosta teško, jer o ovoj temi kao celini ne znam da je iko pisao dosad kod nas.) Literarni istoričari naši obično i ne zabeleže od koje je bolesti koji književnik umro, premda je to važno s gledišta i socijalnog i istorijskog, te literarno-psihološkog, jer se konstitucija i sudbina tela odrazuje u načinu duhovne potencije i stvaranja, Prema tome, ovde prikupljeni podaci nisu potpuni; ali je već i ovo sasvim dovoljno da se uoči strašna istina, kakvu samo statistike kazuju, Tuberkuloza je, kao nikoja drugda, bolest siromaštva, Pa kako i naš književnik nije za svoj rad primao druge nagrade, osim često porugše i progonstva, — da vidimo ukoliko je delio ides sirotinje. | 0 0 O j

. Odmah udara u oči velika razlika u ličnoj sudbini starih. naših književhika (od XV do XIX veka), i književnika novijeg доба а | i | Stari naši književnici bili su. napadno dugoveki, Sabrao. sam od Marka Marulića do Dositeja Obradovića 50 imena, sve one koji se. god kao. književnici spominju a zna se koliko su. dugo živeli, I na veliko iznenadjenje, vidimo, da niko od njih, ama baš niko, nije umro u dobi ispod 40 godina {osim Frana Krsta Frankopana, koji je pogubljen od krvnika pre 30, godine). Jedini Djore Držić umro je kad mu je bilo 40 godina. U dobi izmedju 40 i 50 godina umreše petorica; sa 50 godina trojica (Petar Zrinjski smaknut u 50, godini), U dobi od 50 do 60 godina. umreše desetorica, izmedju 60 i 70 trinajstorica, jedan sa 70 50dina; a najveći broj, njih 17, poživeše i preko 70 godina {trojica predjoše i 90), Uzmimo deset najistaknutijih imena stare književnosti iz raznih epoha i krajeva, (Ispuštamo ovde staru crkvenu književnost, čiji predstavnici bejahu mahom dugoživci Sam Sveti Sava poživeo je 69 godina.) Živeli su: Marko Marulić — 74 godine; Petar Hektorović — 85; Marin Držić — 57; Gjivo Gundulić — 50; P, Ritter-Vitezović — 61; Matija Divković 68; Ignjat Gjorgjić — 62; A, Kačić-Miošić — 58; Matija Reljković — 66; i Dositej Obradović — 69, Razdelimo li ukupni zbir

*} Osim članka Dr. Milana Jovanović-Batuta: »Pespici i smrt«, u »Vojislavljevoj. spomenici« (Beograd 1895); no on je od naših književnika. uzeo u razmatranje samo trojicu: Njegoša, Branka, i Vojislava.

134