Nova Evropa

трајном само савезу с Угарском могаше у Хрватској одгојити нараштај, кој је угарској хегемонији запоставио и жртвовао југосла| венске државне интересе, „Ја сам господине уредниче! чврсто увјерен о том, да је дан, | у којем је хрватски народ своју државу предао угарском краљу на вјекове риешио судбину несамо хрватскога народа нето и циелога славенскога југа, па да је онај дан заприечио стварање југослаi венске државне заједнице и дао повода хегемонијским тежњам | угарске политике на балканском полуотоку....

„Свезом је дакле Хрватска с Угарском несамо подсјечена.

држава хрватска него и развој југославенске државне заједнице за || вјекове обустављен, А да је услиед тога јужно -източна Европа | добила оно лице које од давна имаде на велики уштрб цивилизације,

то ће ми сваки допустити кој умије озбиљно мислити.

|| „До које би се висине у просвјети и благостању хрватска

| држава и сав славенски југ био попео, да јим државна самосталност није тако рано подсјечена, можемо наговјештати обазрев се на малену слободну пуновладу дубровачку. Ова је самостална и у својем унутрањем развоју неприечена државица за развитак нашега језика, за обогаћење наше књиге, за просвјету пука, за углађеност обичајах, учинила више него ли циела остала троједна краљевина течајем својега осамстогодишњега с Угарском друговања. Хрватска привезана Угарској поприми латински језик, па се и у том однели од оне заједничке струје којом је Србија и Босна сва пошла, гдје је народан језик био државним. Надаље, како је Угарска стајала изван душевнога покрета, кој је запад, особито од ХУ виека био обузео, тако се овај покрет кој је захватио Дубровник и източну обалу јадранскога мора, мало додирнуо Хрватске жививше у истој с Угарском душевној атмосфери. Ове присподобе нису пука гатања; оке су црпљене из догађајах, које божица Клио у својих нензбрисивих књигах виерно забиљежи; а из њих учимо, што нашему народу сада учинити ваља.

„Опростите господине уредниче! што се толико забављах с прошлошћу, изводећ пз ње погубне посљедице по наш народ и нашу домовину из свезе међу њом и Угарском. Али ја држим, да се погриешке у прошлости учињене у народној политици не могу никада доста на срдце ставити нашему народу, који по својој доброћудности радо заборавља како уврједе тако и патње. У будућем листу приећи ћу на садашњост."

Исто је тако с вишега гледишта посматрао Рачки и развој слободне Србије, која је у његово доба полагано крочила к своме циљу. Као што види једини спасоносни успјех у слози Хрвата и Срба и у њихову духовном јединству, тако очекује сасвим отворено од слободне Србије п помоћи. Колико га зато боли, кад званична Србија прави грјешке, које постају фаталне несамо за њу него и за све Југословенство, и уопће

172