Nova Evropa

енских апоштолов“ (Загреб 1857), јавља се у Кукуљевићеву „Аркиву“ (ТМ) с првим свеском, под значајним насловом „Нацрт југославенских повјестиј до 1Х виека". Школујући се у Риму, Рачки мисли на израђивање југословенске историје, И доиста, за југословенску науку, тај. акрибични дух, поставши изврсни палеограф и дипломата, епиграфичар, нумизматичар, сфрагистичар, и специјални историк нацијоналне историје, као неутрудиви организатор Академије је стожер око којега се окупило и кретало научно Југословенство, Он је израдио бројна дјела која су још и данас драгопјена ризница значајних резултата и непресушна врела за даљне побуде у истраживањима пчајзакучастијих проблема нанпијоналне историје,

У свом наступном говору (1867) исказује Рачки основу рада ново-рођене Академије: „Мисао која је Југославенску Академију основала бје та: да буде огњиштем књижевне радње јужних (лавена, не би ли се с временом у њем сакупили и сјединили траци, који сада одсијевавају из душевне моћи племена хрватско-србскога, словенскога и бугарскога. Ова мисао сједињујућа југославенска племена водити ће свеудиљ нашу Академију попут огњена ступа у тој пустињи, те ће ју чувати од заблуде, обмане и обсјене“. „А како да се наука влада напрама овому готову чину7 (т, ј. историјској раздвојености Хрвата и Срба, 1873), Кано што имаде наука уобће да посредује између живота и узора: тако имаде она и у нашем народу оштрине дуалистичкога народњега развоја изгладити и обје половице народа свести у душевну заједницу“. И двије године прије смрти, дајући резимб рада Академије при њеној 25-тој обљетиици од постанка, а одбијајући приговоре и нападаје, напосе гледе имена и смјера Академије: „Заиста очи затвара пред истином који гледа преко леђа на онај горостасни преврат у просвјетном подручју за прве половине нашега стољећа. Под утиском овога преврата заснована је наша Академија у шестдесетих годинах. С тога се хтјело, да се у самом имену њезину изрази јасно онај задатак, који јој је на пољу научном намиењен међу сродними племени на Славенском Југу. То име, дочим не дира у племенске осебине, не вриеђа племенских осјећаја, нека им буде заједничка застава око које се имаду на основу народнога јединства купити на просвјетном попришту, А то име било је и јест каменом спотицања само противником наше народне заједнице и тјесногрудним племенским занешењаком,"“

„Покрет на Славенском Југу (концем ХЈУ и почетком ХУМ стољећа)“ је дјело, којим је Рачки на најдостојнији начин увео историјску науку у издања Југословенске Академије, а студија „Борба јужних Славена за државну

179