Nova Evropa

učiniti napor, da se sazna i vidi, šta narod o Jugoslovenstvu misli, Moralo bi se potruditi da se čuje glas o Jugoslovenstvu onog dela narođa koji je najglavniji, Intelektualci su lepa i dobra stvar, ali ako oni samo iz svoje glave prave pokrete onda mogu da budu i ružna i loša stvar, A veoma je primamljivo da se postane samozvancem, Medjutim, za nas nije nipošto još rešeno pitanje: s kojim pravom, i ukoliko, Zagreb govori u ime Zagorja, i s kojim pravom, i ukoliko, Beograd staje ispred Šumadije, Eto to je ono što bismo pre svega da utvrdimo, ako se može, Laza Popović,

Највећи Југословен Х!Х столећа. (О тридесетој обљетници смрти Фрање Рачкога.)

Тринаестога дана мјесеца фебруара године 1894 узбунила је у рано јутро Загреб тужна звоњава, навјешћујући њему и цијеломе јужноме Словенству, свему Словенству и културноме свијету, да је умро велик човјек, политичар и научник, Фрањо Рачки.

На глас смрти Фрање Рачкога, дијели жалост Загреба. и Југословенске Академије, уз читаву отаџбину, и Београд и Цетиње, Софија и Љубљана, Москва и Петроград, Кијев и Праг, Упсала и Беч, Рим и Париз, Исток и Запад, Код одра Фрање Рачкога нашле се мисли и осјећаји читавога културнога свијета; али се чула и дивљачка радост противника, који над гробом великога Словена виде и гроб југословенске, за њих тако опасне и страшне, идеје: „порушени ступ Југосло- | венске идеје, која ће се изгубити у стадију расула", црвена. је нит што се провлачи кроз сву маџарску штампу,

Прошла су три деценија од тих тешких дана смрти Рачкога, и величајнога погреба, на којем је Т. Смичиклас, једини, из све дубине душе покојника извадио најдражу и сталну његтову мисао: „Боже, Твоја милост даде му снагу, да је у стотини расправа разгонио и разломио тмину са најзнатнијих згода народа хрватскога и српскога, словенскога и бугарскога, и молио се вруће Теби, да буду једно, као што си Ти учинио, оче небески, када сиим дао, да складним а једнаким гласом могу зазивати свето име Твоје, Хрвати и Срби, Словенпи и Бугари, познаваху у његовим дјелима Твој глас и Твоју вољу, Господе! Молимо Те, сабери нас, дан ми сви сложни испунимо вољу Твоју“. Појмљива је била опћенита и искрена туга Хрвата, јер је нестало у јавном и научном животу Хрватске човјека који је својим духом и својим дје-

165