Nova Evropa

но да се држава управља интелектуалцима; напротив: ако погледамо само изближе рад овакових индивидуа, видјећемо да оне не врше функцију управника, већ да у ствари разарају управу, као што ће мајмун разорити скупоцјени инструменат ако куша да опонаша мајстора који тим инструментом ради, Вођење државних и народних посала тражи на већини експонираних мјеста апсолутан интрегритет њихових носилаца; и несамо то, већ тражи да нико не смије дан посумња у тај интегритет, Држава може да постоји само ако нико не сумња у интегритет суца, водитеља политичке управе, или учитеља, Сви ти људи морају да стоје на неком пиједесталу, они се не смију свлачити у блато свакидашњих борба за егзистенцију ! А то је само онда могуће ако су ти људи и економски обезбјеђени. У излизану капуту, међутим, са прљавом огрлицом и жедним Ђоновима, не може се имати самосвијести, нити се може икому импоновати. Многи чиновник, којему дође интервенцијониста, с индигнацијом ће одбити покушај да се да новцем подмитити, али фина цигара, рецимо, о којој иначе може тек сањати, учиниће га ипак беневолентнијим кад треба да се иста интервенција саслуша. Уосталом, не треба заборавити да развитак интелекта и осјећаја, или да се баналније изразимо, разума и срца, иде раме уз раме, иако обично наука тврди противно, Развијањем интелекта развија се и чувственост,; изображени људи не могу бити тако сурови као неизображени, а и њихова је савјесту многом погледу осјетљивија.

Све су то разлози, да у падању опћенитог интелекта, и у пропадању интелектуалаца, видимо погибао за све народе и све државе, а поготово за нас, код којих је слој интелектуалаца већ по себи био танак и провидан. А кад смо већ зло запазили, и ако га желимо одстранити, онда морамо прије свега да потражимо и пронађемо његове узроке. Који су дакле узроци, да је Свјетски Рат толико погоршао положај интелектуалаца, док је положај других класа — радништва и сељаштва —- у ствари поправио 2

Прије свега, мишљења смо, да је стање и положај интелектуалаца предратног времена било налик на собну биљку, без правог корена, одраслу и однјеговану у затворену про стору, и стаклом заштићену од непогода природе. Већ одгој био је посве нереалан, неискрен, те је цијели свијет и законе који у њему владају показивао у кривом свјетлу. Интелектуалац би полазио средњу школу и свеучилиште, али све до пунољетности држали су га далеко од борбе за егзистенцију, и од рада који је користан, Како би се била понијела гимназија, или свеучилиште, према ономе ђаку који би неколико сати на дан радио као конобар, или као постоларски помоћник, или што друго! Такав рад чинио се непоштен, недозво-

236