Nova Evropa

фебруара 1919), дакле тек у нашој народној држави, преустројила се Средишња Свеза у Задружни Савез, у смислу трговачког закона, те тако постала потпуно неовисна, задржавајући међутим и надаље пословну везу са Пољодјелском Банком. Прва хрватска сељачка задруга основана је у Кончаници године 1898, док их по посљедњем попису има у Хрватској и Славонији, те Међумурју, на 340. Раније је загребачки хрват" ски задружни покрет био проширен и на Босну, но у децембру 1919 устројен је у Сарајеву посебан Савез Хрватских Сељачких Задруга.

И на челу овога покрета налазимо позната имена народних: људи, као што су Г. Др, Анте Бау ер, данашњи загребачки надбискуп, и Г, Милан пл. Кипах, властелин и касније велики жупан, данашњи предсједник Савеза. Др. Бауер преузео је био на себе дужносг пропаганде, Кипах је написао први пословник за задруге, а жупник Барбић прву књижицу о задругарству. И покојни Др. Анте Радић, брат Г. Стјепана Радића, радио је много на пропагирању задругарства, Задружна идеја (како смо дознали од упућених личности) родила се била заправо већ на католичком конгресу, који се је обдржавао у Загребу кратко вријеме прије почетка оснивања задруга, те иако би било криво на основи те чињенице овај задружни покрет доводити у везу са клерикализмом, не треба крити да је религијозни моменат био увелике помијешан с овим иначе чисто социјално-привредним покретом. Нацијонални моменат био је овдје стицајем прилика идентичан са религијозним, а сличну појаву видимо и у многим другим западно-европским државама. Познати задругарски писац Шудор (Рт. Heinrich Ридог) вели у једној својој књизи, да је социјализам отац, а хришћанска религија мати модерне задружне мисли, Тешко је истраживати, у којој је мјери то тачно, и да ли не би било задругарства и без тога; али је свакако чињеница, да су и хришћанска религија и социјализам старији од модерне задружне мисли, те да ова садржи у себи заиста много елемената и религијозних и социјалистичких, Хрватски католички задружни покрет, о којем је ријеч, остао је све до данас прилично на првом степену свога развоја, т. ј. није се одмакао далеко од првобитног штедног и вјересијског пословања. Чињени су додуше неки веома лијепи покушаји, како би се основале и друге задруге, но само са дјеломичним успјехом. Оваким покушајима захваљују свој опстанак неке мљекарске задруге, те неке продавачке и набављачке, У новије доба заводи се т. зв, недјељна ситна штедња, код које се сваки члан обвезује уложити у благајну задруге за штедњу по један динар недјељно. Данас има преко 30 задруга, које су ту штедњу увеле, И у тим задругама запажа се у задругарским круговима позната "појава, да ситна штедња силно јача вољу и смисао за штедњу.

| 1282