Nova Evropa

У задругама гдје је уведена недјељна штедња има и обичних улога много више него у другим задругама, Пригодом су обављани у овом задружном покрету извјесни веома лијепи народни послови, које иначе у том облику не би никада "нико чинио, као напримјер скупљање статистичких података из разних подручја народнога живота, и т, д,, Што се тиче успјеха у моралном, привредном, и финансијалном погледу, ти су слични онима код српских земљорадничких задруга. Спознаја о могућству самопомоћи била је за нашег човјека на селу од неизмјерне важности, и дјеловала је као животни еликсир. Начин господарења у крајевима гдје су дјеловале задруге почео се поправљати и тећи живљим темпом, што је истовјетно са привредним јачањем; к томе је придошло приучавање на штедњу и избјегавање неразумног задуживања,

Ако бисмо хтјели чинити објективно поређење између српског и хрватског задружног покрета у Хрватској и Славонији, нашли бисмо да су они у погледу вањске форме потпуно исти, Но ко би се потрудио да уђе дубље у суштину оба покрета, нашао би, да је српски покрет био интензивнији, јер смишљенији и досљеднији, па према томе и знатно успјешнији, То би се дало објаснити у првом реду чињеницом, да су редови православних Срба у Хрватској и Славонији били збијенији, јер су се они осјећали као странци у туђој кући, и јер су били у својој егзистенцији више угрожени. Осјећај припадности некој цјелини (у овом случају нацијоналној), код Срба је био бесумње дубљи него код Хрвата. Додајмо к томе, да. је српски покрет био без прекида у рукама једне личности, дочим су се равнатељи Савеза Хрватских Сељачких Задруга мијењали, тако да није могло бити нужног континујитета у раду. Ова констатација одговара времену до конца Рата. Послије тога, пажљив посматрач запажа развој који као да свједочи о измијењеним улогама: док се код српских земљорадничких задруга може говорити о некој декаданси (разлоге смо навели напред), дотле развој хрватских сељачких задруга показује очигледну тенденцу к напредовању. Потребно је, међутим, све ово узети сшт бгапо за, опрезно и резервирано, јер имамо посла с појавама без јасних контура, па истом неко касније вријеме биће погодан час за дефинитивну, документовану констатацију у том правцу.

Посве неовисан задружни покрет у нас представљају вјересијске удруге. Код српског и хрватског задружног покрета видили смо, да су их иницијирали народни људи, и да су били уско повезани са дијеловима нацијоналне идеје, с оним што је било заједничко читавој нацији: задружни покрет ушао је као нов и драгоцјен елеменат у склоп оних идеја које су подржавале и учвршћивале ту нацијоналну идеју, Зато

283