Nova Evropa

радних руку, па се сав расположиви капитал инвестира да би ове руке нашле земљорадничку радионицу (куповање земље, интензивисање производње, ит, д.). Ради несташице капитала у земљорадњи јавља се и несташица капитала у земљорадничком задругарству. Укупни улози на штедњу у целокупном задругарству наше државе износе само Дин 116,648.834. Удеони капитал износи само Дин 2,047.667. Будући да ова два капитала дају основицу за укупни задружни промет, то се мора признати, да задругарство врши титански посао када му годишњи промет износи Дин 2,635.099.449 (1922), т. ј. 22'6 пута. толико колико износи штедни задружни капитал! Задругарство си помаже рацијоналним прометом са робом. У том промету није могуће стварати профит који би увећавао задружни капитал, јер задружно пословање баш и има задаћу да сузбија незаслужене профите, Солидни се рад задругарства најбоље огледа у задружном каматњаку, који је (1922) износио за штедне улоге просечно 7", a за кредите просечно 979. Ова разлика у каматњаку достаје само за покриће режијских трошкова.

Продавачке и произвођачке задруге могу се поделити на такове које требају врло велик, и на такове које требају мањи инвестицијони и прометни капитал. Занимљива је општа појава, да је код нас већа тенденција да се оснивају оне произвођачке и продавачке задруге које требају више капитала него оне које требају мање капитала, Разлози су компликовани. Пре свега иде тенденција затим, да се више оснивају примитивније произвођачке задруге, т. ј. такове где је технички рад простији и где се не тражи нарочито високо образована стручна снага. Надаље иде тенденција затим, да се задружним радом помаже онде где је опасност кризе најактуелнија инајвећа. Коначно, дејствују и локалне околности, или оно што се назива унутарња економска политика вођства задружних савеза.

Највећа опасност кризе прети при производњи жита (ради америчке конкуренције), и при производњи вина (ради конкуренције суседних винородних држава, нарочито Италије). Иако је житарско-магацинско и винарско задругарство релативно просто, ипак се врло тешко оснива ради несташице задружног капитала. Опште је мишљење, да се житарско-магацинско и прерађивачко задругарство неће моћи развити пре него што се реши питање државне земљорадничке банке, која би могла снабдевати земљорадњу хипотекарним кредитом за оснивање задружних магацина, елеватора, и млинова, и прометним капиталом за исплату предујмова за жито, Засада има свега три млинарске задруге у целој држави. Винарске задруге основане су уз велике жртве, па ради тога у малом броју. Свега их има 20 у целој држави. Посве су сличне прилике за развитак

307