Nova Evropa

воћарских задруга, којих има укупно само 5. Од сточарских се задруга за чудо оснивају више млекарске него сточарско-селекцијске задруге. Оснивају се дакле више акцесорне него темељне задруге, Узрок је, по нашем мишљењу, јамачно у томе, што су млекарске задруге примитивније од правих селекцијских сточарских задруга, па не траже тако специјално високо образовано вођство. Помањкање вишега стручнога вођства друга је важна запрека развитка. произвођачких задруга. Ипак, по нашем мишљењу, има у занемаривању развитка селекцијских сточарских задруга великих недостатака и у унутарњој економској политици задружних савеза. Треба наиме имати на уму, да је сточарско-селекцијско задругарство релативно најефтиније, а покрај тога најважније од свега произвођачкога задругарства. Најважније зато, јер се наша пољопривреда мора преоријентисати од производње жита за инострану пијацу на производњу племените стоке, Ради америчке конкуренције губи наше жито подједнако пијацу, па му се производња све мање и мање рентира. Оплемењено сточарство прерадиће зрнату храну у вредније сточарске производе, који имају прогресивну тенденцу потражње и цене на европској пијаци, јер Америка не може конкурисати са свежим сточарским производима. Будући да производња нлемените стоке не може бити у малопоседничкој држави без сточарских селекцијских задруга, то је, по нашем мишљењу, у првом реду дужност задругарства да прионе око оснивања сточарских селекцијских задруга, утолико пре што је потреба капитала за селекцијске задруге сазмерно малена. Засада има у нашој држави укупно само 66 сточарских задруга, које већим делом и нису праве селекцијске задруге него више продавачке или аклиматизацијске сточарске задруге.

Да сада рекнемо коју речи о специјалним појавама у нашем задругарству, т. ј. о нашим покрајинским задружним варијацијама. На челу задружних |савеза стоји Главни Савез Српских Земљорадничких Задруга у Београду. Његов је историјски развој био у једном нераздељеном народном организму у Србији. Из тога су му се развиле и нарочите врлине; у недостатку борбе против других туђинских тенденцијозних задружних најезда, он се је сав могао посветити својој социјално-економској задаћи, па је сву пажњу обраћао на чистоту идеологије и пуританизма у пословању. Сем тога, тај је савез имао срећу, да од постанка прве задруге до данашње 1939-те задруге стоји под истим вођством, коме је задругарство животна задаћа.

Хрватској-Славонијији Војводини, две су појаве давале задругарству специјалну физијогномију. Прво, дефанзива против однарођивања, и друго, еволуција пољо-

308