Nova Evropa

привредних друштава. Због првог разлога настали су племенски задружни савези, хрватски и српски, који су се борили против маџаризације, нарочито против будимпештанских централних вересијских удруга. Посебне су варијације настале реорганизацијом господарских друштава у задружне савезе. Овај историјски развитак учинио је, да су ови задружни савези задржали нека својства бивших господарских друштава. Пре свега су ови задружни савези одмах од почетка основани као набављачки задружни савези, јер су се већ бивша незадружна господарска друштва бавила набавкама за своје чланове. Надаље су ови савези задржали индивидуалне чланове у средишњици, а коначно су задржали и традицију, да се и ванзадружни капитал у већој мери стави у службу задругарства.

Задругарство у Босни и Херцеговини следило је трагове задругарства у Хрватској и Славонији, па се је на сличан начин племенски груписало,

Нарочиту варијацију ствара словеначко, а у неколико и далматинско задругарство. Обе ове покрајине немају довољно земље за обрађивање, па су морале интензивније развијати обртничко и произвођачко задругарство. У обртничком задругарству стоји Словенија на челу, са 87 обртничких задруга (1922). И у погледу задружне штедње стоји Словенија на првом месту. Задружна је штедња сабрала већи капитал те помогла и већи развој произвођачког задругарства. У Словенији и у Далмацији налази се највећи број произвођачких задруга, т.ј. 270 од укупног броја 337.

У Црној Гори основан је нов задружни савез ове године. У Македонији нема засад још правог задругарства,

У Главни Задружни Савез С. Х. С. спадају засада ови задружни савези (са статистиком из године 1922): Задру жна Звеза у Љубљани, са 505 задруга и 105.200 задругара, и Дин 4717,692,159 промета; Звеза Словенских Задруга у Љубљани, са 83 задруге и 173,82 задругара, и Дин 31,511.190 промета; Задружна Звеза — Цеље, са 163 задруге и 31.572 задругара, и Дин 150,177,117 промета. Из Хрватске и Славоније приступили су: Хрватско-Славонско Господарско Друштво — Загреб, са 287 задруга и 70.622 задругара, Средишњи Савез Хрватских Сељачких Задруга, са 343 задруге и 47,634 задругара, и Дин 131,747.800 промета; Савез Српских

емљорадничких Задруга — Загреб, (сада спојен са Главним Савезом Српских Земљорадничких Задруга у Београду), са 424 задруге и 10,624 задругара, и Дин 128,304,680 промета; Хрв-Славонско Господарско Друштво — Осијек, са 175 задруга и 31.141 задругара, и Дин 167,895,871

309