Nova Evropa

пе фуогемће ипези u svoja pravila načelno učešće radnika u dobiti; 4) da radi na uspostavljanju poslovnih veza izmedju zadruđarstva pojedinih zemalja, -

Glavne potrošačke zadruge , u Mančestru i Glazgovu, koje imaju ogroman personal a načelno su protivne učešću u dobiti, osetile su se naročito trećom tačkom pogodjene, i od toga doba” sukob oko principa uzima nove oblike, sada već u krilu MZS. Ova je borba interesantna, jer su se tu našli jedan prema drugome dva privredna načela, koja se nikako ne mogu pomiriti, Pobornici principa sudelovanja radnika u dobiti preduzeća mislili su, da će se tim putem ponajpre podići socijalni položaj radnika, i da će se postići zbliženje kapitala i rada, budući da se pruža prilika radnicima da i sami sudeluju u preduzeću, Naprotiv, protivnici toga principa branili su značaj organizovanja pofirošačke snage radnika {i svih gradjana uopšte), jer se na osnovi takve organizacije stvara jedan nov ekonomski poredak, u kome radnik ne radi više za pojedinca preduzetnika već za celo društvo — pa dakle i za sebe; šta ima radnik tu da još traži, kada je u isto vreme sam i proizvodjač i potrošač, i kada društvo, za koje on radi, u dobrim rezultatima svojim . ођићуаћа 1 пјеба Као зуоба таупоргаупоба Сапа!

Ova dva pravca došla su do izražaja na potonjim kongresima (Delft 1897, Paris 1900, i Mančester 1902), Na svim tim kongresima diskusija se vodila oštro i nepoštedno, predstavnici britanskih glavnih zadruga istupili su najodlučnije, i uspeli su da njihovo gledište na radnika i organizovanoga potrošača pobedi u celosti, Od toga doba MZS se kreće u znaku borbe za »nov ekonomski poredak«, u kome nema mesta proizvodjačkim radničkim zadrugama, pa dakle ni sudelovanju radnika u dobiti, Zemljoradničko zadrugarstvo još nije došlo bilo u pitanje; ono je tu takodje u MZS, ali niko nanj ne obraća naročito pažnje, a ni ono ne oseća se još pozvanim da zauzima kakav naročiti stav. Borba se vodi oko dva shvatanja poglavito u krilu gradskih i fabričkih radnika, u oblasti industrije, i — паravno — pokazuje tendenciju da obeleži novu ustanovu jednostranom bojom gradskih proletera, kod kojih pretežan ekonomski interes predstavlja njihova radna snaga i nadnica. Medjutim, nov je sukob neizbežan, i on se uskoro baš na tome pitanju i pojavio. To je, kanda, bilo na petom kongresu, koji je 1904 čodine držan u Budimpešti. Na ovome kongresu, izmedju drugih rasprava, govorio je i švajcarski delegat Miler (Dr, Hans Miiller) o potrošačkim zadrugama, Gledište raspravljačevo bilo je izranije poznato, po knjizi njegovoj »O Švajcarskim Potrošačkim Zadrugama«, i po njegovim člancima, i on je važic. već medju zadrugarima kao radikalan zadrugar; ali nikada. još nije tako otvoreno izišao protiv postojećeg ekonomskog

312