Nova Evropa
"није реализован, те тако маџарске банке данас нису у стању да набаве средстава ни за своје потребе а тим још мање за потребе војвођанске индустрије,
Горње тенденце имале су, као што се најзад испоставило; утицаја на држање Господина Министра Финансија, Он је, како рекосмо, с почетка понуду с одобравањем прихватио, сложио се са гаранцијом за разлику курса, у случају пада динара, и није од своје стране стављао никакве нарочите услове; штавише, један од његових заступника присуствовао
је преговорима о каматњаку, и изразио је своје задовољство
кад је овај утврђен, за прву годину, на 13, а за остале године
на. 10 до 111/2%0, О другим каким сигурностима индустријалаца,
осим хипотеке, ио евентуалном банчином жиру, није било
товора., Међутим, кад су преговори привођени крају, и кад је
требало саставити прелиминарни уговор, 1, Министар Финансија поставио је два нова услова: каматњак, скупа са провизијом, од највише 10:/20/, и солидарно јемство индустријалаца. Тада је Централа Индустријских Корпорација настојавала, да се њен модификован предлог изнесе пред Министарски Савет. По том новом предлогу, каматњак би се имао снизити на просечно 10,85%, а као покриће за евентуалне штете, дакле као једна врста солидарне гаранције, послужио би један нарочити резервни фонд, створен из уплате 190 сваког индустријалца од примљене своте. Али је, као увек, победило у Министарском Савету и овај пут становиште ресорног министра, који није хтео да одступи од свог немогућег услова, и зајам је и у Министарском Савету пропао.
Зајам је, касније, у Скупштини доживео још један епилог, у облику интерпелације посланика и одговора Министра Финансија, којим се уосталом питање, како да се помогне индустрија у овој кризи, није ни најмање рашчистило, Исто се тако нису могли утврдити ни прави узроци, зашто је Господин Министар у току преговора мењао своје становиште, и зашто је на крају крајева онемогућио овај по нашу привреду
корисни зајам, кориснији свакако него што ће бити зајам Управе Фондова.
Индустријалци се, вероватно, неће дати застрашити овим привидним неуспехом, — који је у ствари опет више неуспех наше званичне привредне политике него што друго —, него ће наставити у започетом правцу да дођу до средстава којима ће ублажити садашњу акутну кризу наше индустрије.
БА HB.
338