Nova Evropa

малном времену застарења. Тај пословник није закон; и није, разуме се, никад ни био, на начин како то члан 80. Устава предвиђа, објављен, мада му се приписује баш у погледу уплива на имунитет народних посланика значај дерогаторног закона, који тангира целокупно становништво дожаве а несамо народне посланике. Шта да си мисле судишта, шта странке, када виде овако законодавство, које заводи материјалне промене у погледу одбране части, а те се промене и не објављују у „Службеним Новинама“ 2 Нема сумње, да отисак новог пословника у посебној брошури Државне Штампарије, који се и не налази на књижарском тржишту, тек не може заменити публикацију у „Службеним Новинама“ !

Још једна напомена у погледу објављивања закона. Веома важни закони, као о прометном чиновништву, закон о службеној прагматици, о устројству војске и морнарице, издани су без икаке уасанНо [е615, Ни скромно време од петнајст дана, колико предвиђа Устав (у чл; 80, као норму, није им било дозвољено. А при врло важном закону о таксама и пристојбама, који засеца у крв и месо, била је уасаНо |е615 скраБена на девет дана! Нашто ова журба, која силом ствара неко ех јех стање7 „Службене Новине" приспевају бесумње тек на неколико дана по свом излажењу у Београду на надлежна места по разним удаљенијим покрајинама; и сад, кад да сазна садржину закона целокупно становништво Зашто се, даље, не уважавају фактичне језичне тешкоће гледе Словенаца, будући да садашња генерација у већини још није савладала српске правничке изразе, и уопште није још учила српскохрватски у школским клупама!...

НП, Материјални недостаци.

О овом сам делу проблема већ говорио у „Новој Европи“ (књига УП, број 3, од 21. јануара 1923; и књига УШ, број 16, од 1. децембра 1923); али се, како изгледа, на стварне приговоре стручњака, који нису судеоници у политичкој арени, на меродавним местима слабо осврћу. Барем се не опажа каки преокрет на боље. Закони се праве баш као да и не егзистира читаво досадашње законодавство пречанских крајева. Ово особито вреди за последњи објављен закон о таксама и пристојбама.

По члану 88, односно 193, тога закона (види „Службене Новине" од 6. новембра 1923, бр, 255), например, одређене су таксе за казнене пресуде које изричу одрешење ради помањкања доказа, Ту се ради о такозваној ађзојино ађ тафапба, или како бисмо боље рекли популарно „одрешењу на пола“, коју установу додуше познаје 5 238, српског Казненог Поступка, али је од пет осталих законика наше државе, који

341