Nova Evropa

koji je izgubio najbolji deo svoje teritorije u korist pobedničkih suseda, Medjutim, mada su je snašla zla vremena, Budim-Pešta je po izgledu esencijalno »evropska«, ostavljajući vam impresiju da ste još na Zapadu.

»Daleko је drugojačiji dah Beograda, Geografski, te dve varoši nisu daleko, Jedan posve brz voz mošđao bi da predje razdaljinu za nekoliko časova; pa čak i sa sadanjim sporim saobraćajem, i apsurdnim zadržavanjima na granici, to je svega malo manje no dam putovanja. No makoliko da je kratka razdaljina. u miljama, kulturna je razlika ipak ogromna, U Beogradu se putnik već oseća da je na ulazu za Istok,

»Prvi pogled na Beograd je neosporno impresivan. Kotrljajući se polako preko slavomskih ravnica, voz postepeno prelazi na niz brežuljaka sa južnog horizonta, Iznenada, kroz rupe drveća i šžiblja što graniče željezničku ргиби, dobijete perspektivu preko jedne nasule ravni i jedne široke reke, iza koje se uzdižu stupnjevite zaravni krunisame velikim gradom, sa bregovima u daljoj pozadini, То је »Вео-бтад« — »Вен Стад«, Као Мо је posve pravilno nazvan, jer Je većina njegovih zgrada od vedro obojena maltera ili kamena.

»iIzlazeći iz željezničke stanice, бгипе vam istočna almoslera u Oči — i u nos. Moj je prvi utisak bio utisak jednogč prostranof otvorenog prostora, rdjavo delinisanoš i rdjavo kaldrmisanogš, паsumce zaokruženoš bezbojnim gradjevinama, i posut svetom većinom mrke boje, i sasvim heterogenim po izgledu. „Jedni su bili u interesaninim seljačkim kostimima, drugi su bili u slikovitim dronjcima, dok se svuda unaokolo opažao izmešan sa svetom velik broj vojnika, Na jednom je mestu čučala domilica ljudi oko male vatre, dok se njihova tamna. lica ocrtavala kraj plamena prema sumraku što se spuštao, Ušavši u jedna kola, bio sam istruckan preko divljačke kaldrme do jednog sasvim поуоб i sasvim ružno hotela,

»U tome vam je duh sadanje8 Beograda: zakrpe drečećeg z apadnjaštva, drubo prilepljene uz balkansku pozadinu, I najčudnije je u svemu tome, što zakrpe, makoliko da su mnogobrojne, u stvari samo isliču beogradski fundamemtalni »balkamizam«, Varoš stvarno prolazi kroz jedan akutni prelazni perijod. Pre deset godina je to bilo sedište jedne male balkanske države. Damas je to prestonica Ju Boslavije — jednog naroda što se pruža od vrha Jadranskog skoro do Jegejskošg mora, sa prostorom znaino većim nego Velika Britamija, i sa punih 12,000,00 stanovnika. Oduševljeni svojom dobrom srećom, Srbi su činili sve što su mogli da stvore od Beograda modernu veliku prestonicu, Oni zidaju u kolosalnoj meri, nove peto- i šesto-spraine gradjevine dižu se na sve strane, U stvari, oni su se pre-nazidali, jer ekonomska depresija, što je damas obuzela svu Evropu, jako je pogodila i Beograd, te ба duboko uvalila u dug,

»Jedna je pak stvar sigurna; rezultati što su postignuti nikako ne zadovoljavaju oko. Ne znam ko su beogradski arhitekti, ali sam

363