Nova Evropa

sve zvoni, a бин се зеје па prag, me{nule šake na kolena, pa izvijaju Šiju za vama, Još ako ste lepo obučeni i izgledate »zvaaično«, da vidite onda kako vami se kočijaš »uštogli«, kao da vozi kakog peštanskog grofa. Uspravio Joca bič, pa dostojan stveno odgovara na pozdrave svih znanih i neznanih, Jer vi ste i vaš dolazak senzacija, Uznemirili ste sav red i tišmu u palanci, i svaki će domaćin već da pita svoju Persu, dok mu ona sipa sarmu i on tura salvet za krognu, je li čula ko je »taj« što se jutros provezao glavnim sokakom,

Po malim i krivim ulicama šetaju prasići i deca, a na većim su kavane, U svakoj od onih nekoliko pomodnih trgovima u centru stoje u izlogu slike Njihovih Veličanstava sa izbledelim trobojkama, ili možda kakvim prašnjavim peškirom, na kome je nevešto izvezeno »Živili«, Ako je to u Sremu ili Bosni, tu je možda i Pašićeva slika; a ako je u mirotvornim krajevima, e onda je sigurno sad tu izložen Stipica, koji bi izgledao pljunuti drugi Linkom kad bi obrijao brkove. Pre, tamo u prošlosti, tu su možda bili Franje i drugi presvetli, ali šta mari, glavno je da imamo slika, Pred kavanama su bagrenovi, i ispod bagremova stolovi, Negde pokapani čaršavi, a negde gole daske; i špilovi masnih karata, i šoljice od crne kafe, Pa su tu i muhe (jer gde sme jedna realistička priča da bude bez muha?). 1 sve što čuješ, to je gde pomeko viče u onoj podnevnoj tišini preko plota: »H—e—ej M—a —a—a —ri—ja——a—1a —, H—e—ej M—a—a—a — rija ——a—a, Gde—— si—-Č.—., ubio te B——s—-—0——8 ,,,«

Tako vam je to po našim palankama, Sve su one zabeležene po većim geografskim mapama, sve same male crne tačkice. A ponegde, naretko, povezane i paralelnim linijicama — željeznicama, Ima ovde »na Zapadu« studenata što uče ekonomiju i istoriju. Gledao sam ih često kako otvore te mape, pa se zadubu u Balkansko Poluostrvo, Bože moj, šta li su mogle njima da znače te silne crne tačkice, i ko zna kakve sve vizije nije videla u njima njihova mladićska i još uvek toliko sentimentalna mašta, što žudi za čudmim avanturama i dalekim zemljama? ,,.

Ali nisu baš sve zabeležene tu, tu u tom troćoškastom poluostrvu na kraj Evrope. Ima bar još jedna, jedna koju sam ја promašao, i zbog koje bi trebalo da me kogod predloži za počasnog člana Geografskom Društvu, Doduše, ja nisam osobito ponosit na ovaj svoj pronalazak, a još manje na ono što sam Dpronašao, Sem toga bi se možda našlo i takvih zavidljivaca, koji bi mi sporili pravo ma ovu moju kolumbovsku pozu, te bi tvrdili da ja nisam prvi koji je učinio to otkriće, š da su i oni isto videli, Ipak, ostaje činjenica, da sam ja taj koji prvi objavljujem svetu ovaj fakat, — fakat da postoji bar još jedna izgubljena s, h, s.

367