Nova Evropa

čČUDNI JADI DA IH BOG UBIJE!!!

»E, vala ljudi, mislili smo kada smo dolazili u ovu veliku zemlju preko mora, u ovu demokratsku zemlju ovdje, dje su svi ljudi jednaci, i gdje se sposobnost i vrednoća jednog čovjeka cijeni, a ne nekalovi jadovi dokturafi i titule i tefteri, da nam više neće soliti pamet kakav бозрод: 16, Као što su oni tamo po Biodradu, što su natukli cvikere i sjeli pred »Ruski Car«, pa misle da su svu mudrost ovog svijeta kašikom posrkali,

»Mislili smo, braćo, da smo došli u jednu radeničku zemlju, 5аје fakove šuše neće smjeti ni da se mrdnu, ni da se živi čuju —d kad eto jJopet jada iznenada — eto nekakovih doktura i nadriđospodce što osnivaju nekakovi jadovi klub u ovome velikom Nju-Jorku dradu bijelome, pa ističu na svojijem programima kako tamo neće da budc primljen svako ko srpski diše i osjeća, neće biti primljen baš onaj radenik i daravac od čijed znoja i nevolje ti dospodičići i dembelišu, već će oni nekakove njihove Jadove Sospocke sisteme da uvedu,

»lako smo i mi u članstvu ovog kluba, ipak hoćemo, i to ovako javno, da pitamo Doktora Prohuju i proču aristokraciju, šta to oni misle i kako to oni misle? Znaju li oni gdje su ovo sada, + znaju li oni da je ovo zemlja ddje sve njihove diplome i tefteri ništa me vrijede, i da ćemo da im mi garavci zderemo i zbrišemo sav onaj aristokratski i auštrijački glonc, što su ga po Zagrebu i Beču nakupili. Jer, kad se digne kuka i motika, kako to lijepo narodna: pjesma pjeva, biće kome stati pa dledatil«

Eto tako puče tikva izmedju Dula Jošića, novinara i »seli made ma n«-a, i doktora Prohuje, nadobudnog lidera i socijalnog aranžera.

Drži se dakle ovo popodne sednica našeg čuvenog njujorškog Kluba Srbo-Hrvato-Slovenaca, Tu je i Dule Jošić. Došao namrgodjen, zasukao brkove, pa seo u jedan ugao, »nit romori nit govori« već samo strelja ispod onih gorštačkih vedja kao pravi Srdja Zlopogledja, Dule je još uvek član Kluba, a ne misli ga ni napuštati, jer, kako je to hiljadu puta dosad već ponovio, on će da sedi u klupskoj upravi koliko god može, i dokle ga narod hoće, kao zaštitnik i branilac narodmih —/ daravčevih, brate i rode moj slatki — prava i interesa, I Mister Starineo je ovaj put, sasvim slučajno, ranije došao — mada је inače njeđova navika da uvek poslednji dodje, otmenosti radi, Mister Starineo je, inače, vrlo interesantan tip. Što se tiče njegovih ideja, on je pre svega vrlo adilan čovek; on je u stanju da pre ručka održi zdravicu jugoslovenskom kralju, a posle ručka Leonu Trockom, i da ih ipak nekako dovede u vezu. On je u isti mah i najvatreniji jugoslovenski Hrvat i najlojalniji američki »citizen«; danas će, recimo, da mapiše u nekom našem listu članak u kome će najoduševljenije da kliče za pre-