Nova Evropa

траговима дрвених цркава из предроманских времена, Разлог овој заблуди очито је то, што се обично мисли да су дрвене зграде грађене само из нужде, тојест да оне тобоже никада нису биле монументалне творевине, ни подесне за далњи архитектонски развитак. На темељу великог низа дрвених цркава, што сам их ја сам први у Финској открио, а које потјечу из 17. и 18, вијека, покушао сам доказати, да темељни и одлучујући типови за зграде уопће потјечу баш од дрвених зграда, како то већ и грчки храмови, Индија, и Кина свједоче; а то исто вриједи и за кубе, како сам то у свом дјелу о архитектури Јермена покушао доказати. емељни тип цркава у Финској јесте дуга зграда од бал-

вана, гдје је строп дрвеним бачвастим сводом превучен. Но како се је у тим црквама, као ослон, с временом употребљавао. свагдје и по један пар пиловних склопова (В]осКкрјеЏеграат), настале су од црквених једноличних зграда раздијељене зграде. Па будући да ти пилони подједно носе и строп и кров, постале су с временом дрвене стијене у тим црквама сувишне. А како се, поради протестантског богослужења, проповједник морао да смјести у средину цркве, између побожника, ишчезнуле су и уистини дрвене стијене на свим дијеловима цркве, камо су свременом дошли попрјечни кракови цркве. То је коначно довело до типа цркве на криж, На оним мјестима гдје су се бачвасти сводови међусобом сјекли настали су крижни сводови, а на концу настало је тамо и кубе, с почетка још без свијетла одозго, Без свијетла зато, што је то ондје пријечио кров. на роженицама, Такав кров на роженицама јавља се само на граници источне Европе према Западу, дакле у Финди Словена. На Истоку влада чиста дрвена зграда од балвана, па то исто вриједи и за израду стропа и крова на тим зградама,

Моје је мишљење, да је посредником између једног и другог био један осебујан грађевни тип, За тај се тип обично мисли, да потјече од камених цркава барока, што не стоји, јер је то напротив најсавршенији тип пресвођених централних. дрвених цркава, дакле тип цркава на криж, који на сваком поједином углу имају по 135 ступњева, Тај се тип јавља у Моравској, Финској, и у Украјини.

Након овога прешао сам, у своме предавању, даље на чисте зграде од балвана у Старој Русији, које сам обрадио у свом дјелу о умјетности Јермена, А завршио сам своје предавање са молбом на Југословене, да би дрвеним грађевинама. своје домовине посвећивали што већу пажњу, те да их не би занемарили, у заблуди као да се ту можда ради о каковој градитељској умјетности мање вриједности,

У Загребу 26. (1: 1924. J. Sfrzygoushi.

(Превео с немачког рукописа П. К.

355