Nova Evropa

војске врло је добар, и према предратном времену увелико се променуо. Итшчезли су оно мртвило и она тромост и неодушевљење, којима се одликовала царска армада.

Сада је у Русији под оружјем на 800.000 људи, што према величини државе није тако много. Војска је технички добро опремљена, њој се посвећује нарочита брига и пажња. Прошле године почело се с организовањем војне авијатике и с попуном техничких одељења. Недостатак техничке спреме проузроковао је у Светском Рату главне неуспехе руске војске, —- зато се сад нарочита пажња посвећује баш тој страни. Људског материјала је доста, а резерве су у том погледу јаче него ма у које друге државе, Чим буде обновљена у својој потпуности привредна снага земље, Русија ће свакако постати најачом војничком државом у Европи, Совјетска Русија свесна је те своје војне снаге, па није чудо што се све војничке свечаности у Русији претварају у праве народне и државне свечаности. Друго је питање, наравно, како треба овако стање ствари довести у склад са тенденцијама антимилитаризма и разоружања,..

Nova ruska proza,

Realistička tradicija ruske literature omrla je osamdesetih godina, Devedesetih godina zagospodario je literaturom simbolizam, S početka je simbolizam posvećivao prozi vrlo malo pažnje, — predstavljao je isključivo vezani slog, a samo tu i tamo, ponekada, upotrebio bi i pesmu u prozi Tek kada je simbolizam postao »službenim« smerom u literaturi, počeo je da se brine i o prozi, Ali je tada bilo već kasno da nadoveže na realizam, i zato je mjeđov put bio stalno traženje ..,, :

ako je već često rečeno, nisu svi »realisti« bili realisti, U prvom redu sam preihodnik realizma, Gogolj, koji uza svu realističnost forme piše prozu skroz fantastičnog i romantičkog sadržaja, Dalje, Dostojevski, tipični metafizik, čiji je nadrealizam samo izražavan formom prividno realističkom, dok je u stvari Dostojevskom forma bila samo shemat, a osobe, radnja, i zapleti, sastavljeni kao po nekom matematičkom uzorku, — da bi se na kraju mogla videti ideja, bilo rešena bilo u punoj svojoj širini, Svet je za Dostojevskog bio samo dekoracija, kulisa, čijim razmeštanjem (ne slučajnim nego hotimičnim) Dostojevski rešava svoja strahovita pitanja i velike probleme: starica u »Zločinu 1 kazni« mora da bude ubijena, kako bi se svi uverili — a u prvom redu sam Dostojevski — da »nije sve dozvoljeno«. Najsavršeniji dokaz za ovu metodu Dostojevskog jeste plan romana »Život velikog grešnika«, koji je tek sada nadjen medju njegovim harti-

411