Nova Evropa

velike krize kapitalističke privrede, Jer u Nemačkoj, mašine i tabrike postoje, i potpuno su opremljene za pogon i rad, pa ipak stoje, iako milijoni radnika nemaju posla ni zarade, Tekstilne industrije ne rade, a ljudi idu pocepani; devedeset od sto бтадјеvinarskih radnika stoje skrštenih ruku, a svet usred zime spava pod mostovima, po parkovima, i pred crkvenim dverima! Kad bi se obratilo više pažnje na potrebu, a ne na profit, beda bi lako bila uklonjema, i gladno stanovništvo nahranjeno. Ali to ne ide u račum kapitalizmu, koji je dobrim delom i izazvao ovo stanje, i koji je danas agresivniji nego ikad, To je ono, držimo, što treba kazati jasno i glasno,

Ofanziva kapitala, u njenoj sadašnjoj formi, mogla bi da se podeli na iri fronta: prvi, agresivni front, jeste otvorena borba s radništvom, s početka oružjem {za Rata i odmah posle Rata), a onda ekonomski {poglavito blokadom), do povratka svih pozicija koje je u novije vreme izgubilo; drugi je front ofanzive kapitala, uništavanje onih manjih tekovina što ih je izvojevala radnička klasa u zemljama vlade kapitalizma, zaobilaznim i prikrivenim putevima i sredstvima {u Nemačkoj se zavodi ponovo devetosatni i desetosatni radni dan, iako milijoni stoje bez posla, i zatvaraju se i ona poduzeća koja bi mogla raditi samo da bi radnici bil: prisiljeni na rad pod nepovoljnijim uslovima); najzad, treći je front: ukidanje gradjanskih sloboda što ih je radmička klasa dugom borbomi korak po korak zadobila (rasturamje stranaka, zabrane javnih zborova i sastanaka, ugnetavanje štampe i slobodne reči uopšte, poništavanje mandata radničkih poslanika, i t, d.), Ova ofanziva vodi se na sve strane, nešde žešće negde slabije, Ona znači kraj demokracije: buržoazija, čim dodje u opasnost da parlamentarnim putem gubi izvesne pozicije, odmah poništava sve slobode, i ustav, i zakone, i izneverava sve svoje ideologe, i žive i mrtve, Ofanziva kapitala nosi na sebi pečat dobro smišljene akcije: napete su sve snage, vodi se borba ua celoj liniji, Ko će pobediti, to zavisi od snage radničke klase. U Nemačkoj će se, verovatno, rešiti sudbina evropskog proletarijata:; ako, naprimer, kapital uspe da sada u Nemačkoj zavede 10, 11, i 12-satno radno vreme, radnici svih ostalih zemalja — ni kraj najboljih organizacija, i sa najboljom voljom — neće moći da održe svoje nadnice na današnjoj visini, Od ove borbe, dakle, zavisi napredak kulture i čovečanstva, Jedno je svakako sigurno: da kapitalizam vodi borbu bezobzirno, neobazirući se na milijone ljudskih žrtava, niti na ruševine koje ostavlja za sobom: klasa hoće pošto-polo da se održi na vlasti, Današnje stanje u Меmačkoj — glad i beda i sve što uz to ide —, najbolja je ilustracija za sve ovo što kažemo,

A evo kako je sada u Nemačkoj. Pet milijona ljudi stoje bez posla, izbačeni iz produkcije, i eladuju, Prema statistici koju do-

428