Nova Evropa

nom stanju, skoro nikakove dividende, jer čak ni dividenda od čitavih 100% пе bi iznela više od jednog dela normalne predratne dividende,

Jedini izlazak iz ove situacije bio bi: il: abnormalno povišenje dividende kod starijih preduzeća, ili proširenja baze na kojoj se vrši podela dividende, Prvi izlaz, metoda visokih dividenda, koja bi u neku ruku bila odšteta za pad valute, петобисба је već radi poreznog erara: dobitak pojedinih deoničarskih društava, specijalno dobitak koji se iskazuje i koji ima da se podeli medju deoničare, tako je zdodan poreski objekat da skoro nijedna država nije propustila a da ga ne iskoristi za svoje potrebe. Vodeći računa. o modernim tendencama pri oporezivanju, tojest, da se porez plaća prema rentabilitetu {što veći prihod tim viši i postotak oporezivanja), zaveden je i pri Ooporezivanju deomičarskih društava princip progresije, tojest, što veći čist dobitak u odnosu prema glavnici utoliko viši porezni postotak, Dapače, progresija iae tako daleko, da kod čistog dobitka koji prelazi 20—30% porez više liči na rekviziciju nego na porez. Specijalno kod starijih preduzeća ovaki porezni kriteriji progresije onemogućuju podelu dividende koja bi ma i izdaleka sećala na predratni rentabilitet, Jer ako jedno predratno preduzeće, koje nije povećavalo svoje glavnice, danas plaća dividendu i od recimo 50% svojim deoničarima, ono. u stvari, bar što se tiče realne vrednosti, daje tek jedan deo predratne dividende, dok je čisti dobitak ovakova preduzeća, iako u sadašnjim dinarima iznosi par puta više nego što Je iznosio pre Raša, stvarno uvek manji nego ranije; ako sada taj mominalno povišeni čisti dobitak podelimo na glavnicu koja je ostala ista, naravno da će procentuala biti znatno veća nego što je bila pre Rata. Ali se pri svem tom na ovu povećanu procenfualu ne bi smela primeniti mnogo viša porezna kvota, jer je preduzeće danas znaino slabije i radi sa manjim profitom nego što je radilo pre Hata, pa ne može, alto se neće učiniti otvorena nepravda, danas mi plaćati daleko veće poreze nego što je plaćalo ranije, A taj je slučaj danas kod svih starijih preduzeća koja svoju glavnicu nisu nikako, ili su je tek slabo, povećavala; ona danas na ime dividende plaćaju daleko više poreza nego što bi po svom uspehu imala plaćati. Ostaje dakle drugi izlaz iz ovakova stanja, a to je, da se znatno proširi baza na kojoj se isplaćuje dividenda, i to povećavanjem deoničke glavnice a ma temelju valorizacije bilance, Tu se, naravno, odmah nameće pitanje, kako da se valorizacija provede, 1 kakvo bi dejstvo ona imala,

Zahtev, da se bilance deoničarskih društava valorizacijom dovedu na današnju vrednost, tako je opravdan, da o tome dalje ne treba gubiti reči, Budući da bilanca ima da je verna slika samog preduzeća, naravno je da i pojedine stavi, iz kojih je

436