Nova Evropa

мо код Хувера и у америчке буржоазије, него и код самог Радништва разних земаља, завладало је уверење, да није дужност иностранства помоћи немачки народ, кад извесне класе у Немачкој гледају мирно умирање својих сународника. Они кажу: „Немачка буржоазија све се више обогаћује на рачун пролетаријата, и он не би требао да гладује кад би се нормално управљало економским животом Немачке",

Најзад, долази и ова тешкоћа. Велики слојеви организованог радништва с неповерењем се односе према И, Р. П, јер им се прича, да је ово један московски инструменат, да је то једна комунистичка сплетка, и да сваки прави социјалдемократ мора избегавати сваку везу с њом, У многим земљама створено јена тај начин расположење против И, Р. П, а тиме индиректно и против сваке стварне помоћи радничке класе немачком пролетаријату. Кад би постојала каква друга. акција, која би радила с истом енергијом као И, Р. [1, пролетерска или непролетерска, али у сваком случају једна организација, тада би се можда и могло схватити да радници иду у ту другу организацију; овако, последице ове огавне хајке наносе чисту штету радничкој класи, а немачки пролетаријат не може добити од својих другова оно што би иначе добио.

У овој трећој великој акцији дакле, акцији за помоћ немачком пролетаријату, пролетаријат света не чини своју дужност у оној мери у којој би требало. Разлога, како видесмо, има доста, а нашло би их се и више, Али при свем том, радници могу више помоћи него што помажу, и ја им с овога места хоћу да кажем ову поруку, као активан радник на пољу међународног синдикалног покрета: у Немачкој се одлучује ствар европског пролетаријата, и победа или пораз пролетаријата у Немачкој биће одлучни за радништво свих земаља. Радништво свих земаља треба да разуме, да изгладнели, изнемогли, ослабљени, осиромашени немачки пролетаријат никада више неће бити у стању да извојује оно што му је отето за време последњих година, од револуције до данас, нити да задржи онолико колико има данас, Ако сеу Немачкој коначно и потпуно укине осмочасовно радно време, ако се буде опет радило по 10, 11, и 12 сати на дан, и ако немачко радништво буде радило за плате које су исто тако ниске као и плате кинеског најамног роба (кули), тада то значи за радништво свих земаља да ни оно — ни крај најачих организација — неће бити у стању да осмочасовни радни дан одржи барем приближно на истоме степену на ком је данас. Има једна извесна теорија која каже, да глад изазива на револт и буну; али ја кажем, да је гладујући пролетаријат можда у прво време свога гладовања и спреман и у стању да се револтира, али изгладнео пролетаријат, такозвани „лумпенпролетаријат“ спреман је можда да пљачка али сигурно не

424