Nova Evropa

Knjiga IX, Broj 15. 21. maja, 1924

Naše manjine.

Nedavno su bili u Zagrebu dva britanska konzervativca, koji su prošli Jugoslavijom radi obaveštenja o našim privrednim i saobraćajnim prilikama. U razgovoru o tome — prisuina su bila još i tri druga Engleza — prešli smo na politiku, — »U vašoj zemlji vlada red, i vaša država ima ugovore, čak i trgovinske, gotovo sa svima susedima; pa zašto kažete, da su G, Pašići njegov režim nesreća za Jugoslaviju?,..« U one normalne i konzervativne britanske glave nikako nije ulazilo, da je Opravdamo tako žestoko udarati na režim, kad ljudi u zemlji niti gladuju niti se bune, Onda okrenuh drugi list, i pokušah da svoju tezu dokazujem s protivne strane: »Jeste, gospodo, u našoj državi ima koliko-toliko reda, i mi živimo u relativno dobrim odnosima sa susedima, — ali sve toi uprkos G, Pašića i G. Ninčića; nikakvo nevaljalstvo, i nikakva pogreška. vlade, makako fatalni oni bili, ne može da natera ovaj narod da, iz ljubavi prema zemlji, ne podnosi i ne prinosi svaku žrtvu, i da ne stoji uvek spreman na odbranu svojih granica i od Bugara, i od Talijana, i od Madžara«, — »Da li hoćete time da kažete da bi — kad bi se sad nešto, nakon pet godina Jugoslavije, raspisao plebiscit — i cela Hrvatska glasala opet za Jugoslaviju, a ne za povratak u bivšu Austro-Ugarsku?« — prihvati razgovor jedan treći Englez iz društva, — »Pouzdano, takoreći svaki čovek u Jugoslaviji glasao bi opet za nju«. — »A možete li isto reći i za Erdelj i Rumuniju?« == »Mogu, mirne duše«, — »Трак«, — паstavi on, hoteći očigledno da plasira u diskusiju jedan predmet koji mu je ležao na srcu, a koji smo dotle jednako ostavljali postrani, — »morate priznati, da se Jugoslavija, a pogotovo Rumunija, prema svojim sugradjanima druge narodnosti drže tako, da se oni ni kraj najbolje volje ne mogu oduševljavati za svoju novu otadžbinu; kako to tumačite, kad dobro. znate šta su vaši narodi sve prepatili do nedavno u sličnom položaju, i kako je to stanje nepravedno i nedostojno savremenog ljudskog društva?« — »Nesamo da to priznajem, nego me je upravo zazor i sramota pred Vama za ono što se u tom pogledu kod nas dešava, Ali 1

449