Nova Evropa

оне трговце који и сами имају на складишту знатне залихе робе да се упуштају у нове наручбе, као и оне који би могли да преузму још робе али немају расположивих средстава. Али будући да привредне кризе нису вечне, то оне саме по себи не би угрожавале институцију великих сајмова. Него су велесајмови стварно угрожени данас зато, што купци више не осећају жељу да на њима покривају своју потребу за робом, Они велесајмови који се углавном уприличавају ради иноземних купаца, успеће још неко време да се одрже, дочим су они који су углавном упућени на туземно тржиште осуђени да ускоро постану сасвим сувишним. Ми смо, уосталом, то већ унапред рекли, пишући о ранијим велесајмовима. Данас више-мање сваки наш провинцијални трговац зна где треба. наручити потребне ствари, што одмах после Рата није био случај. Осим тога, са наступом нормалних времена, а потенцираном привредном кризом, читаву су земљу поплавиле плејаде трговачких путника, који нуде робу уз исте цене што би их купац добио и на велесајму, док овако купац заштеди путне трошкове, који данас код мањих трговаца играју знатну улогу. А како је и за излагаче суделовање на сајму скопчано са разним трошковима, и са губитком времена — особито за оне који нису из места у којем се одржава велесајам —, то ови могу на више дана суделовати на велесајмовима само ако им то суделовање покрије барем режију; а то већ овог пута за један део излагача није био случај. Свакако су, дакле, по нашем мишљењу, велесајмови код нас већ прешли своју кулминацију, те сад неминовно наступа декаденца. А да та декаденца буде што јача и бржа, уз Љубљану и Загреб спрема се ето и Београд да почне са својим великим вашарима. Који ће од њих пре да угине, одлучиће, наравно, не новинске полемике него привредни развитак појединих крајева и спрема људи који су на челу овакових институција,

От, И. Белин,

480