Nova Evropa

kao glavno na dnevni red, Jevrejin Ministar Pravde Vazsonyi, koji je imao da koncipuje zakon, nije ulivao poverenja pre svega u pogledu odnosa prema narodnostima, Ovaj izvod iz govora grola Tise najbolje će ocrtati tadašnje vidike vladajuće klase: »Može se reći, da su od 1848 pa sve do današnjega dana gotovo svi Madžari jednodušno izjavljivali, da. radikalan izborni zakon znači veliku opasnost za naš narod i za našu stranku, Svi koji hoće da nas upropaste gledaju da nas daruju kakvim radikalnim sistemom, Intelektualno merilo je velika opasnost za Madžare, jer velik deo Nemadžara lako će naučiti da čita i piše, a onda zbogom nadmoći Madžara.« A poslanik Varga još je podvukao ove reči udarajući na Rumune, 1 izjavljujući da »u ovoj zemlji može imati prava samo je dna kultura, a to je madžarska«. Od maročitoga je interesa i držanje grofa Stefana Betlena {koji je danas madžarski ministar-predsednik, odgovoran za drastično sužavanje prava glasa u današnjoj »Krnjoj Ugarskoj«): on i drugi feudalni posednici u Erdelju O. su agitaciju protivu izbornog zakoma, s ovakom mofivacijom: »Mi moramo ići napred s demokracijom, ali samo dotle dok madžarstvo Erdelja nije napadnuto, Borba oko prava glasa mora se zaustaviti na vratima Erdelja,« On je ujedno predložio, da od izbornika treba tražiti dokaze da govore državni jezik, i da znaju povest i ustav zemaljski, ili, ako to ne znaju, da moraju plaćati izvesnu porezu [da bi na taj način rumunske mase bile isključene od glasanja), Važoпјји је оуо bilo premnogo, ali kad je, usled Tisine i Betlenove opozicije, vlada pala te bila rekonstrujisana, njih su ublažili гамодјепјет nove kvalifikacije posedom od 8 jutara zemlje, ali isključujući iz toga Erdelj, Glavno je bilo, da rumunski seljak ne dodje do glasanja, jer — kako Betlem reče — »pitanje demokratizacije jeste pitanje života ili smrti u Erdelju«. U toj jednoj rečenici leži ključ za razumevanje cele madžarske politike danas, U tom smislu izjavio se i Betlenov posleratni prvi Ministar Unufrašnjih Poslova, i upravljač izborima, grof Klebelsberg, 1922 godine, govoreći o samoopredeljenju naroda: »Svetski Rat«, rekao je on u parlamentu, »odbacio je ovu teoriju, kao što se lepo vidi iz Hijaska Srba, Rumuna, i Rusa, S ovom formulom htelo nas se prisiliti rečju na ono što se nije moglo postići oružjem, « А grof Julije Andraši izjavio je o tome još marta 1918, da je »samoopredeljenje naroda jedna opasna lozinka, čije bi ostvarenje značilo kraj Ugarske Države«, Dobro je da se ovo ne zaboravi, osobito sada, kad taj isti čovek, pošto se njegovo proročanstvo ispunilo, hoće da iskrene smisao svojih reči podižući glas svoj u prilog takozvanom »ugarskom samoopredeljenju«, Bukureštanski (ovo (februara 1918), koji oličava pokoтепје Rumunije, osnažio je, razume se, aroganciju ugarskih političara, i osvežio je njihove iluzije, kojima su se uljuljkivali sve

498