Nova Evropa

što pre zaključi ugovor, Svi ti njegovi razgovori — за kraljem Velike Britanije, predsednikom Republike Poenkareom, sa ministrima-predsednicima Ribo-om i Lojdom Džordžom, sa KamDbonom, načelnikom francuskog Ministarstva Spoljnih Poslova, i sa bratom mu, ambasadorom ЕРтатсизке u Londonu, 1 за direktorom protokola pri Predsedništvu Republike, Martenom, s kojim je za sve vreme stalno stajao u vezi, i koji je bio glavnim posrednikom izmedju njega i Predsednika Republike — zabeleženi su tačno i gotovo doslovno u njegovoj knjizi, naporedo sa svima pismima i dokumentima koji uz to idu,

Osim činjenice, da je ova knjiga, u rukopisu, bila izložena 1920 u francuskom Ministarstvu Unutarnjih Poslova, i da niko nije tim povođom osporio ono što je u njoj izneseno, najbolje svedočanstvo za verodostojnost i vrednost ovog gSradiva može se naći u knjizi Aleksandra Riboa, koja je nedavno ugledala sveta, a u kojoj pre neki mesec dana umrli Ministar Spoljnih Poslova Francuske pa onda i Ministar-predsednik, za vreme Svetskoga Rata, i to baš u doba gornje akcije, iznosi svoje uspomene iz Rata (Alexandre Ribot,Lettres 42 un ami—K souvenirs de ma vie politique — Edition Bossard, Paris — 1924). Ribo je bio najviše skeptičan u pogledu ovih pregovora za mir, i om je uporno tražio da se.o njima: obavesti Sonino, tada Ministar Inostranih Dela Italije, pre nego što bi se išlo dalje, što je mnaposletku i upropastilo celu akciju; on je, uostalom, i u caru Karlu i u grofu Černinu stalno video samo: eksponente Nemačke, i na dva dana posle sastanka sa princom Sikstom, pred Predsednikom Republike, održao je u francuskoj Skupštini onaj svoj čuvemi govor u kojem je nazvao ove pokušaje traženja mira »sredstvima kukavičkim i stranputačkim« (22. maja 19147), 1 u svojim uspomenama (бде govori o ovome »manevri: za mir«, pismo XXIX do XXXI), iako sad kaže da je uvek verovao u iskrenost i spontanost izjava Karlovih, ne krije sumnju, da je ipak i car Viljem znao za planove svoda saveznika, te hteo »da vidi šta bi moglo proizići iz jedne potajne konverzacije izmedju Karla I i predsednika Francuske Republike« (strana 267), Inače, Ribo — ukratko — potvrdjuje sve navode primca Siksta, poimence i one koji se tiču Srbije, ponavljajući predlog o restauriranju Srbije, skupa sa prilazom na Jadran i ekonomskim koncesijama — »a condition qu'elle prendrait, sous la. garantie des Puissances, епбабетеп! де пе plus favoriser laction des. socićtćs qui travaillaient a desagrćger la monarchie« {strana 269).

Pita se samo, da li je još kogodi znao, i ko, za ove tajne pregovore izmedju Austrije i Antante, osim ličnosti koje su gore spomenute, i koje su uzele neposredno učešća u ovoj celoj Akciji, Vidi se da je Princ Sikst, odmah s početka, molio G. Poenkarea za najveću diskreciju, te da mu je ovaj obećao da o

556