Nova Evropa

skulptura koje ujedno imaju da posluže osnovom jednoj zgradi asirske ozbiljnosti, Njegov Je predmet strašna povest Srbije, istorija propasti njene nezavisnosti, njena vekovnog ropstva pod Turcima, i narodnog vaskrsa pod domaćim dinastijama, Kako ste ulazili u Paviljon, pred vama, je stajala log ia karijatida, s masivnim kamenim vemcem ma glavama, — po šest ženskih prilika& sa svake strane, delomično pokrivene velom, koji im se svijao uz udove da se raširi dole pri podnožju te da tako doprinese jačini strukture, Tip ženša plemenitih, nabranih vedja, — dostojanstvene i stroge, izmorene, i tajanstvene, Ove bi sibile mogle predstavljati vekove koji su nemo i nepomično gledali patnje naroda; ali svaka, kao da iščekuje veliki dogadjaj što ima da dodje, Na kraju Sfinga, s ljudskim nogama, gledajući unezvereno s ironičnim osmehom niz celi red, — Zatim ste ušli u neku vrstu hrama taman toliko velikog da u njemu, na sredini, stane grupa iz narodne pesme Kraljević Marko na Šarcu, otprilike triput veći nego u životu, Narodni junak sedi nag na konju široka vrata ı otvorenih žvala, kratkom a snažnom, sa velikim repom, Uokolo po zidu bio je venčac od ploča, na svakoj u relježu po torzo kakvoga Turčina ili Srbina razmahanih ruku, U lukovima nad ulazom, na svakoj strani, nizao se po red turskih glava, a žilava ielesa srpskih zarobljenika držala su na sebi teret stepenica, U pobočnim sobama nalazile su se grupe tugujućih udovica i pojedinih junak&š,

Jedan naš škotski pesnik govori o nekoj normanskoj katedrali, pa kaže da su neimari pozivani zorom na. posao bojnom frubom, a kamen da su rezali sekirom kojom su se služili u ratu, I Meštrovićeva junaka Marka kao da su noževima i mačevima odvaljivali od stene njegovi potomci, Ipak, pri svem пепадmašnom besu koji izbija iz ove grupe, to još nije najbolje delo srpskoga vajara, — u obilju svega onog što je imao da kaže o svome junaku, umetnik je izgubio nit, Lakše je kritičaru ceniti vrednosti njegova duha kod niza udovica, gde obradjuje predmet poznat iz klasične umetnosti, Raniji majstori gledali su žalost udovičkog života prvenstveno u majci, alo joj je, staroj i samohranoj, poginuo sin, njen prirodni zaštitnik i hranitelj. Meštrović vidi tragediju udove žene, poredjujući je s lepom gramom u pupu koja je iznenada skrhana burom te lišena nade da će roditi plod, ili s izvorom života koji se u nevreme zatrpava, U grupi jedme udovice i jedne simbolične figure on je dao svoju interpretaciju s jednim prostim potezom punim poštovanja kakav je mogao pasti na um samo sinu naroda koji je još primitivan i iskren u celom svom načinu mišljenja; jednim bleskom potseća nas kako smo mi u Engleskoj daleko od vremena kada su proste a odrasle stvari mogle biti prosto kazanme i prikazane, Ova grupa spada medju najfinija dela u pogledu linija; u njoj je blagorodni izraz

13