Nova Evropa
Из Мештровићевих песничких првенаца.
Meštrović nije samo znao, slušao i čitao, narodne pesme, nego ih je detetom i sam pevao — sastavljao, Jedan deo rukopisa ovakih pesničkih prvenaca sačuvao je njegov otac, Mato Gabrilović Meštrović, i predao ih docnije (1910) Fra Lujdži Marunu u Kninu, koji ih je dalje čavao u kninskom muzeju, skupa sa »kipcima« i rezbarijama maloga Ivana, Ti pesnički prvenci zapisani su u jednu pisanku (»Разавка za uspravno pismo, priredio Simon Frangeš, u smislu naredbe vis, kr, zem, vlade po naputku od 17. ožujka 1892 br, 176i«; »u Zagrebu, cijena 2 novčića«) detinjastim, neispisanim rukopisom, doduše u formi stihova ali ne odeljenih po slogu i sroku, i naravno s nebrojeno ortografskih grešaka, upravo prema uhu i sluhu neškolovanoga dečka, Jer Meštrović je skroz samouk {s redovnim učenjem otpočeo je tek u svojoj šesnajstoj godini, u Splitu), naučivši u svojoj sedmoj godini da čita i piše od svoga oca, koji je uostalom — posle smrti svoga ujaka Marka — bio jedini pismen čovek u Otavicama ; i to se učio čitanju iz Kačića (latinici) i iz Vuka (ćirilici), Prema datumu na pisanki, bilo mu je bar 10 godina kad je ove pesme pisao, a kako je u petnajstoj godini ofišao iz sela, to su ovi prvenci nastali za onih godina izmedju jedanajste i petnajste, Neke su pesme nedovršene, a pogdegde ima, uza stih, naknadno dodata reč, tumačeći poneki izraz u tekstu, U pisanki se nalaze sledeće pesme; 1) Vojsku kupi Hasan-paša; 2) Ma im nato Joko —; 3) Ravno polje... ; 4) Pisma o Pavlu Šubiću; 5) Pleme slavnih Smiljanića; 6) Ličani u Zadru; 7) Ujedno bratac i sestra; 8) Kad umire kralj Matija.,..; 9) Kovač; 10) Soko; 11) Djedov bunar, One pod brojem 1, 4, 5, 6, 8, su junačke, kako se vidi već po natpisu, a ostale su, kraće po obimu, više lirske ili opisuju sitne dogadjaje. U sledećem donosimo zasad, primera radi, iri pesme, onako kako ih je s izvornika, samo u slogu i sroku, prebeležio Fra Lujdži Marun u jednu naročitu teku, koju je dao na upotrebu G, Dru, Abramiću, čuvaru splitskog Muzeja, kad ба je ovaj nedavno, sa Meštrovićem i prol, Strigovskim, posetio u Кити. O tome govori Strigovski u svome članku, Meštrović kaže, da je narodnih pesama iz Vuka, kao i Kačićevih, znao napamet svu silu, pa bi vredelo uporediti njegove sastave sa poznatim verzijama junačkih pesama s istim predmetom, te videti koliki je je bio uticaj i u pojedinostima na ovoga djaka-samouka narodnog pesnika,
Iz razgovora s Meštrovićem saznali smo, da on ni kasnije nije sasvim napustio pisanje pesama; zadnje pokušaje, kako nam reče, učinio je još za Svetskoga Rata, ali mu nisu uspeli pa ih je poništio,
20