Nova Evropa

УЈЕДНО БРАТАЦ И СЕСТРА.

Поранила дјевојка Марица

о прозорју, када зора руди;

она буди Илка, брата свола:

— Устај Илко, дражи од очију! —

А Илко, се на ноте скочио:

— Што је секо, моје миловање,

миловање, торко уздисање2 —

А сека му тихо бесиђаше:

— А, мој брате, моје миловање;

ту долети црна вранетина

на јабуку украј куће наше,

и развали славуљићем гњиздо ;

пи са враном зелена совина.

Два славуља однијела птица.

Врана зато ни абера нема.

Два славуља то гледају стара,

не молоше срцу одолити,

пак на сову оба ударише,

да ли бише црна вранетина —

Два славуља потубише стара

и старо им зњиздо развалише,

Вранетина три птића раздили,

(џ зњиздо ит) плотом приплетоше,

То су брате љуте ране моје! —

А братац јој тијо бесиђаше:

— Гусле амо, ајд да запјевамо!

Писма ће нам тугу растирати,

нас двојицу поразтоворити. сестра му тусле доватила.

Стаде Илко танко попивати,

а Марица сестра отпивати ...

— Моја сестро за то се не тужи

Ту ударш зрака на прозоре.

— Зора руди, мајка нам се буди.

Славуљићем крила ће нарасти.

„Два славуља сову одбизоше

и у кутић к оним долетише,

пак ће скупа плотор прилетити,

на јабуку своју излетити

и ту ново гњиздо саплићати

од свакаква цвита на свијету:

од модрога цвита Љубим свота,

и црвеног цевшта Љубим рода,

а по срједи цвита бијелота,

а ти ради за рода својеља !

21