Nova Evropa

таковим уметним порастом имали прошлих година, уверили су сваког, да се разним интервенцијама, или иним административним мерама, курсу једне валуте не може дати правац који је у опреци са нормалном тенденцом дотичне валуте. Али су они посредно криви за овакав ток ствари и курс динара.

Југославија, као изразито агрикултурна држава, нема тртовинску, а по томе ни платежну, биланцу која би се, с обзиром на годишње доба, равномерно кретала. Специјално уколико долазе у обзир извесни артикли, извоз је у јесенским и зимским месецима далеко јачи него с пролећа и у лету, Услед тога, природна је појава код динара, да он сјесениму зиму показује тенденцу пораста, док у пролеће и у лето пре· владава тенденца падања. Задаћа смишљене девизне политике састојала би се дакле у томе, да ове сезонске осцилације елиминира, тојест да у моменту пораста преузима сав вишак девиза да би га у месецима опречне тенденце ставила промету на расположење. Али наша Емисијона Банка, односно наше Министарство Финансија, неће да знају за такову политику. Кад је на почетку ове године динар показивао тенденцу пораста, Емисијона Банка није хтела, или није умела, да преузимањем вишка понуђених страних девиза спречи даљи пораст; па како на тај начин није дошла у посед знатне залихе страних девиза, сада, кад се је ситуација окренула, и кад се више тражи страних девиза него што их извоз може да стави на располагање, Емисијона Банка поседује тако незнатну залиху страних девиза да о каковој интервенцији вишег стила не може бити ни говора. Кардинална је погрешка, уосталом, за стабилитет динара, да Емисијона Банка, односно Министарство Финансија тек онда интервенира кад се уметно оснажени курс динара почне сам да руши, место да се спречава пењање курса до оне висине на којој се логично дуго не може да одржи,

Нагли пораст динара наравно да је лоше утицао на сам извоз, па тиме коначно и на стање динара, Додуше, ако се пореде цифре из прва четири месеца 1924 са цифрама истог раздобља у години 1923, видимо напредак, али се не сме заборавити, да статистика извоза обухвата извоз од оног дана кад је прешао државну границу, док су закључци уследили знатно раније, а код дрва, тог најважнијег нашег извозног артикла, и на неколико месеца раније. Прави утицај пораста динара, који је уследио у фебруару, видећемо дакле тек у мају и јуну месецу, Ако, међутим, поредимо извоз прва четири месеца ове године с извозом задња четири месеца прошле године, наћићемо мину с од неких 800 милијона динара (3.460 милијона у последњим месецима 1923, и 2.680 милијона у првим месецима ове године), Будући да је увоз сталан, тојест сваког месеца по прилици исти, наравно да је смањени извоз