Nova Evropa

морао деловати на пад динара; а како резерва из бољих времена није достајала да покрије ту празнину, и како се притицају страног капитала праве још увек разне потешкоће, пад динара јавља се као сасвим логична и природна појава.

Срећом су прошла времена кад се је сваки пад динара приписивао спекулацији Беча, Цириха, или чак и Прага (било је чак једанпут, да су оптуживали Банковни Уред у Прагу, да он намерно руши динар!), Данас смо сви већ уверени, да судбина динара лежи у нашим властитим рукама, и да нотирање динара по страним берзама није ништа друго до одраз ситуације код нас самих, Ту је, како рекосмо, и како не престајемо говорити, највећа потешкоћа у томе, што позвани фактори, а у првом реду сам Господин Министар Финансија, још увек желе и траже пораст динара, и то пораст којему границе према горе никако нису означене, Још на Конгресу Привредника у Скопљу, пре месец дана, Господин Министар дао је поново израза овој својој жељи за константним порастом динара; а ето, баш некако од онога времена динар константно — пада.

_ Понављамо дакле: први и главни предувет, да се спречи пад динара, јесте, да се спречи његов пораст. Пораст једне валуте поготово је штетан, и по привреду опасан, ако је само једна пролазна појава, и ако се након пар месеца ситуација нађе опет на истој тачци на којој је била пре њега. То може конвенирати појединим спекулантима, али никако привредницима, и привреди као целини, Овај задњи пад динара, у време кад позвани фактори наглашавају још увек потребу пораста, можда ће утолико добро доћи, што ће, напокон, и Господина Министра Финансија, ако није баш опозицијонар из начела, да увери о томе, да о константном порасту динара нема и не може да буде говора, већ да читаво настојање треба концентрисати око стабилизације. На почетку јесени, повећани извоз створиће опет предувете за један чедан пораст динара: ако ми онда пустимо девизно тржиште без икакове контроле, динар ће да расте — да на пролеће следеће године поновно почне да пада. Место тога, Емисијона Банка, преузимајући вишак страних девиза који ће ове јесени да притекне, и стављајући га на пролеће на располагање привреди, могла би утицати у правцу да динар остане на истој висини. Платежна биланца. Југославије данас је углавном уравнотежена, једино што та равнотежа према годишњим сезонама прелази из активе у пасиву. Задаћа је Емисијоне Банке, да својом девизном политиком елиминира ове темпорерне дивергенце, те да курсу динара даде стабилност која је нашој привреди толико потребна, Емисијона Банка учиниће то, ако јој суфлира Господин Мини-

стар Финансија. На Господину Министру је, дакле, реч. Пт, И. Белин.

32