Nova Evropa

његов торзо Бановића Страхиње; доста је узети рељеф „Косовку девојку“, па је поредити са „Тезејем“ на ластавицама, (Giebel) Партенона (међу Елгиновим мраморима у Лондону). Овај појединачни случај није додуше још одлучан, али је тек карактеристично, како се мотиву рељефу мирно испружена ч0века, који у отмену ставу одмора ужива У своме бићу, код Мештровића одмах претвара у израз бола једног мускулозног јунака. Или, треба. поредити оне „Две удовице“, — где се једна растужена жена испружила у крилу друге жене, а ова је брижно обухватила и положила, у. своје крило и на свој груди, — с оном чувеном групом „Тауове сестре“ са истога Партенона, па ће се осетити, да Мештровић полази додуше од исте грчке балканске уметности, али да, у суштини, и од самог порекла, говори другим језиком, — језиком другог једног столећима подјармљеног балканског народа. Јер док Грк Фидијас даје своје женске фигуре у пуном уживању задовољавајуће животне могућности, при чему огртач у борама у љупкој игри линија нежно пада преко снажних женских телеса, Мештровић зна само за горку голотињу туге и бола. Мако је мотив сродан, израз је из основе различан, И та опрека није случајно настала услед избора предмета; напротив, за целокупно дело овога мајстора остаје карактеристично да готово никад није оличио радост, или ма и осмех који одаје насладу.

Грчки рељефни стил имао је још дуго утицаја на стварање Мештровића. Као најбољи пример зато спомињем ону удовицу, названу „Сећање“, која, тешка и широка, седи на мраморној плочи, истичући други један омиљени мотир овог уметника: прекрштене ноге. (Сви делови тела постављени су, што је могућно више, са стране У другој једној тачци, у п0гледу подражавања антике, и то антике у њену данашњем стању, од стране познатих модерних вајара (Роден, Клингер): у изостављању долњих делова руку и ишчезавању ногу у мраморном постољу, Мештровић никад није ишао даље од намере, да с помоћу скраћивања или изостављања, као ис помоћу одударања од самога камена, привуче пажњу што боље на главни мотив.

Већ и примери што сам их горе навео, рељефи и статуе, спадају у циклус фрагмената Косовског Храма, великог народног споменика, на који хоћу сад да пређем. Иако и на њима има јасних трагова утицаја антике, деловало је необично изненадно кад је Мештровић, посред свога рада по узору на антику, нашао пут к изразито југословенској типичности, Сећам се још добро нечувенога. утиска који је учинила прва изложба. овог његова споменика у Бечу (1910). Како су изазовно само, у оним политичким и народносним односима старе Аустрије, стршиле оне две големе главе, постављене на улазу