Nova Evropa

тлу учинили Грци, када су у уметност увели такозвани „грчки профил“. Тип словенског јунака, како га је Мештровић створио, тако је оригиналан, да се даје протумачити само непоквареном крвљу његова порекла и његовим одгојем. Тешко је данас наћи у уметности Европе тога сока у већем обиљу; он је већ одавна утрошен, и сад велики градови праве свакојаке „моде“, — натурализме, импресијонизме, и експресијонизме. Јужним Словенима пала је у део нечувена срећа, да у можда најважнијем часу своје историје имају великога уметника који је још сав утонуо у крв, тле,и положај своје земље. Надајмо се да неће бити прекасно, кад се најзад једном буде. познала права вредност овог јединственога дара природе.

Али народно предање не долази у Мештровићу до израза само код његова Косовскога Храма. За време Рата, и после њега, јавио се код њега нов правац, који представљају првенствено његова резања у дрву и његов Цавтатски Храм. Док су првобитно била сама људска телеса, премашајући антику својом апсолутном голотињом и својим надчовечанским размерама, сад имамо људско тело у одећи, изражено ритмичким покретима, Сад је сасвим друго, мање епско а више лирско, осећање које у томе тежи да дође до израза и до облика, — лична искуства, у која се мешају религијозни предмети и мотиви, који једнако траже да их се поново обраЂује. У ово доба падају многобројни прикази скидања с крста (рзефа), код којих је основни мотив увек Христос, символични лик самога уметника, у наручју своје мајке, а оплакује га и једна друга жена, Израз тешкога бола појачава се у ово доба. За то расположење била је поручбина гробнице у Цавтату таман оно што је требало, Што је ту, на брежуљку Кабизае Vecchiae, на маломе јадранском полуотоку, Мештровић створио спада, у многом погледу, у потпуно нове ствари на пољу ликовне уметности.

Пре свега заслужује пажње ново јединство у грађењу и вајању. Грци су своје статуе и рељефе смештали и ређали на ластавицама или испод венчанице (Fries) храмова. Ме» штровић је изнашао једну тако нову врсту везивања, да вреди отићи у Дубровник да би се видело како утиче на око унутрашњи простор храма који није изграђен неким грађевним спојним средствима већ поглавито својим ликовним облицима, Одговарајући постављеноме задатку, да сазида четири гробнице за четири члана породице Рачић, подигао је он четири снажна стуба, у којима почивају смртни Остаци покојника, но који у исти мах носе на себи и куполу осмерокутог простора подељена унакрст двама рукавима, Већ у спајању стуба са гробнипом лежи самостална замисао, које не налазимо код осталих савремених гробних споменика. За другу, важнију, новину могли