Nova Evropa

Društveni pregled, Dvoboj Dr, Hinković — Lujo Vojnović.

Lanske godine izlazili su u zagrebačkom »Obzoru« Zapisci iz emigracije od Dra, Hinka Hinkovića, koji je za vreme Svetskoga Rata bio članom, i jednim od osnivača, Jugoslovenskog Odbora, sa čijim se predsednikom, Drom, Trumbićem, pred kraj Rata, razišao tako da je izmedju njih došlo i javno do nesuglasica {vidi »Novu Evropu« od 11, maja 1922). U svojim zapisima iz emigracije u »Obzoru« (br, 303) spomenuo је G. Hinković i jednog »izvanodborskog [t, j. nečlana Jugoslovenskog Odbora) istaknutijeg Dalmatinca«, protivu čijeg ispravnog držanja kao Jugoslovenina kao da su za vreme Rata, s talijanske strane, pronadjeni neki dokazi, Taj »istaknutiji Dalmatinac« nije imenovan, ali G, Hinković dopušta i sam, »da su upućeni mogli pogoditi, a neki drugi nagadjati, ko je junak te alere«, Nato se oglasio G, Lujo Vojnović, poričući istinitost tvrdnja Dra, Hinkovića, A kad je ovaj iste ponovio (u br, 142 »Obzora« od 26, maja o, 8,), pozivajući se ponovo na svedočanstvo G. M. Ristića, tadašnjeg srpskog poslanika u Rimu, G. Lujo Vojnović dao se {u Pragu, 12, juna) imtervjuisati od dopisnika zagrebačke »Riječi«, pa je pod natpisom »Pomračena starosf« uputio svoj »poslednji odgovor« G, Dru, Hinkoviću (vidi »Riječe od 18, juna), Nato je G, Hinković od svoje strane odgovorio još jednom u »Obzoru« {od 22, juna), pod naslovom: »Mrzli oblog na glavu kneza užičkogs«,

Uzimajući za reč G, L, Vojnovića, »da neće više davati nikakva odgovora na ovake stvari«, jer mu »se gade«, a odgovaranje mu »uzima suviše vremena. u njegovu nacijonalnom radu«, i pretpostavljajući da se, bez povoda, ni G. Hinković neće više vraćati na ovu stvar, smatramo gore navedene članke privremeno završnom fazom polemike izmedju ova dva naša istaknuta javna radnika, pa uzimamo slobodu da se sada mi malo umešamo u stvar, te da o ovome obračunu u javnosti, i poimence o načinu na koji je on vodjen, damo svoju kritiku i iskažemo svoj neutralni sud, To nam se, kao nezavisnom glasilu jugoslovenske inteligencije, čini utoliko pre nesamo dopuštenim nego i potrebnim, što za pozadinu ove polemike služe dogadjaji iz Velikoga Rata koji se tiču sviju nas, pri kojima se radi o držanju ljudi koji su vodili prvu reč medju jugoslovenskom emigracijom; a to držanje naših političara i javnih radnika za vreme Rata, i kod kuće i na strani, treba, po našem mišljenju, što bolje i sa svih strana osvetliti, Upravo, mi smo duboko osvedočeni, i to smo često puta ponovili, da jedan od glavnih uzroka naših još uvek u tolikoj meri nesredjenih prilika i poremećenih odnosa

49