Nova Evropa

nakon pobedničkog ratovanja, dok su opijeni svojom fizičkom snagom; zato ćemo mi nastojati zasad da ostanemo na svome, što manje centralizovani, razvijajući se dalje, u osloncu na zapadnu kulturu, te čekajući vreme da pečatom naše civilizacije obeležimo ovu državu.,,,« Tako ili tome slično govore i misle u sebi, više-manje svesno i logično, na srpskoj strani, nesamo Svetozar Pribićević sa svojim Ličanima i Vojvodjanima nego i mnogi Srbijanci-neradikali, sa većim delom beogradske čaršije koja shvata značaj, i vidi interes, velike Jugoslavije prema Velikoj Srbiji; a na hrvatskoj strani, tako rezonuju nesamo 6, Trumbić, G, Lorković, i G, Dežman, nego i gotovo čitava zagrebačka jnteligencija i veliki deo imteligencije i naroda po Hrvatskoj, Dalmaciji, i Bosni, Kao klasičan primer ovake koncepcije, na srpskoj strani, navešćemo ovde jedan razgovor našeg urednika sa pok, Milenkom Vesnićem, tada jugoslovenskim poslanikom u Parizu, čije je ime pre Rata, decenijima, blistalo uvek i stalmo uz imena majvećih Jugoslovena: Vuka, Gaja, Daničića, Štrosmajera, Stojana Novakovića, kaddod je u uvodnim člancima naših listova, ili inače, trebalo poredjati uzore boraca za narodno jedinstvo, Razgovor se vodio u četiri oka, pre pokretanja »Nove Evrope«, u Parizu, kod G. Vesnića, 28, oktobra 1919 posle podne, i zabeležen je neposredno zatim, G,. Vesnić je prvo dao svoje mišljenje o spoljnoj politici, pa je onda prešao na unutrašnju, Evo šta je on tada rekao:

Od dobrog glasa koji smo zadobili u Ratu, jedan je deo već propao od primirja naovamo; pri svem fom, nemamo razloga da gledamo na stvari pesimistički, Kad se potpišu ugovori i izvrši podela teritorije, nastaće mmogo povoljnija situacija, iako smo okruženi samim „protivnicima {osim Grčke), Naši protivnici, osim domekle Bugari, neće nas mnogo uznemirivati, Što se tiče Italije, on (G. Vesnić) gleda u budućnost u tom pogledu s više optimizma nego naši ostali političari, Italija će iz dva jaka razloga želeti dobre odnose s nama, pošto jednom izvuče za sebe što može više: prvo, zbog svojih umutrašnjih prilika, koje misu ni najmanje sreФјепе, 1 Које бе јој хадаман dosta posla u skoroj budućnosti; i drugo zbog svojih ekonomskih potreba, koje će morati zadovoljavati u pogledu izvoza i uvoza dobrim delom preko Jugoslavije, Nego unutrašnji naši odnosi moraće privući 90% naše pažnje ı našeg rada, Treba sve učiniti da se nivo naše kulture približi najrazvijenijim civilizovanim narodima na Zapadu, Ovo će se postići samo ako se (— OVO je čvrsto uverenje G, Vesnića, i on ба me krije, ali ne želi da se čini upotreba odtog

35