Nova Evropa

hoće da se vlada državom izvan države, Ovoliko samo, ovom prilikom, u nekoliko reči; a naši redovni čitaoci znaju u pojedinostima naše poglede po ovom predmetu,

Политички преглед. Лутања Г, Радића.

Где ми оно остависмо Г. Радића последњи путг — Да, у Бечу, при повратку му из Лондона (види „Нову Европу" од 21. фебруара т. г.). Од тога доба, радићевци су се приближили Београду, управо дошли у Београд, и омогућили да Пашић и Прибићевић изгубе прво већину у Скупштини а онда и владу; али се њихов вођ, нестрпљив као што је, и преварен у надању да ће му већ одлазак његових људи у Скупштину омогућити одмах повратак у домовину, удаљио још више од Београда и од Југославије, отишавши чак у Совјетску Русију и у Комунистичку Интернацијоналу. Сад, кад је напокон, — хвала буди краљу и раздору у Радикалној Странци —, ипак дошао на владу опозицијони блок, вероватно ће се и овај блудни син вратити ускоро своме дому, да учврсти мало свој уздрмани положај у својој странци и међу својим изборницима, и да покуша приказати своје странствовање у што ружичастијим бојама, као политичку потребу и као велики успех за сељачку и хрватску ствар. Да ли ће успети у томе, и колико, то зависи, осим од политичке зрелости и здравог инстинкта хрватских сељачких маса, добрим делом и од политичке мудрости и држања београдске владе. Јер београдска влада начинила је, у ствари, Радића оним што је он данас, — моћним експонентом незадовољства народа у Хрватској противу свега што долази из Београда и из Србије, Врло је важно, да се с те тачке гледишта посматра појава Степана Радића и оцењује његов утицај, који се иначе, поименце у Београду, било прецењује било потцењује.

Сам Г. Радић, — то је наша теза —, маколико да је индивидуално експанзиван и пун активности и темперамента, више је израз средине у којој се налази него личност која дајеправац нагонима пи мишљења маса којега називају исматрају својим вођом. Као што ни Г. Пашић није идеолог Радикалне Странке (која је, уосталом, већ поодавна престала имати идеологије), него тек главни руковалац и повезивач личних и уско партијских веза међу њеним члановима, које данас држе на окупу, поред непосредних личних интереса, поглавито племенска заслепљеност, тако је и Г. Радић у Хрватској само организатор негативних и племенских тенденца, и незадовољених потреба широких слојева, које је београдски режим досад хотимице и нехотице запостављао, истичући и гурајући у први ред

131