Nova Evropa

социјалисте Хервеја и њемачког социјалисте Бебела; Херве, присташа екстремног, готово анархистичког смјера, заступао је мишљење, да радничка класа у случају рата има употријебити најкрајња револуцијонарна средства, а у првом реду војнички штрајк; док је Бебел заступао много умјереније становиште, називајући Хервејев говор апсурдним, јер (говорећи стварно) пролетаријату није свеједно да ли Француска припада Њемачкој или обратно, Бебел је у тој полемици истицао, да сваки народ који је заробљен и угњетаван од другога мора да мисли на своје нацијонално ослобођење, и док оно није извршено сви други његови циљеви иду у позадину, У највише запетом моменту, када је конгрес потпуно стајао под дојмом ове полемике, устао је Жорес, и својом логиком и ненаткриљивим реторским талентом забацио је оба становишта, па је значење антимилитаристичке акције свео на праву мјеру: социјалисти неће да руше и уништују домовину, они ју хоће социјализирати, јер је домовина ризница људског прогреса, и зло би било пролетаријату ако би та драгоцјена посуда људске културе била разбијена. Изрекавши тај принцип, Жорес је назвао Хервејев назор утопијом и атавистичком бруталношћу, али се истодобно обратио и Бебелу с питањем; „Зар народ мора да подноси бруталности братоубилачког рата, и зар се противу рата не може поставити чврста алијанција организованих маса 2" На то питање је одмах сам одговорио, да је дужност социјалиста да докажу, да признају самоопредјељење сваког народа, Не ратом, већ једино организованом протуратном акцијом, потпомогнутом демократским међународним институцијама, могу они то доказати, У свом говору на конгресу Интернацијонале у Копенхагену (1910), истиче онда Жорес, да је непрестано растућа снага међународног пролетаријата, солидно организованог у својим политичким и синдикалним организацијама и у парламентима, својим радом на изграђивању социјалне једнакости способна да ублажи и одстрани узроке рата, А непосредно затим, у Франкфурту, каже ово: „Мојом би највећом радошћу било, кад бих доживио да Њемачка, Француска, и Велика Британија постану демократске државе, и да си као такове пруже руке за вјечни мир и трајни рад на подизању културе“.

Базелски конгрес социјалистичке Интернацијонале (1912) био је сазван у моменту кад је свршавао први балкански рат, када су српско-црногорски успјеси и њихов долазак на Јадранско Море, грчка експанзија прама сјеверу и к Солуну, и потпуни пораз Турака, угрожавали европску равнотежу, моменту када су суревњивост и неповјерење између Антанте и Тројног Споразума почели у државама тих двију скупина

166