Nova Evropa

dolara za održanje svoje vojske; svaki Amerikanac plaća samo 2,20 dolara, Francuz plaća danas više nego u 1920. Italija, koja duguje Sjedinjenim Državama oko 2.000.000.000 dolara, potrošila je 80.815,000 u 1920, a 368,379.000 dolara ove godine, Belgija, Poljska, Rumunija, i Jugoslavija, uprkos svojih uzdrmanih finansija i ogromnih internacijonalnih obaveza, produžuju da rasipaju ogromne sume, Izmedju 1921 i 1924, trošak belgijske vojske povećao se je od 117.000.000 dolara na 174,000.000 dolara, Svaki Poljak plaća sad skoro dvaputa toliko za vojsku svoje države koliko je plaćao u 1921, a isto tako i svaki Rumun, Sva ki Jugosloven daje po 39,50 dolara (moje podvlačenje)! Bankrotirana Grčka, koja je potrošila 103,000.000 dolara u 1921, troši 474,000.000 ove godine. Velika Britanija je povećala vojne troškove skoro za 40.000.000 u 1924 nad 1923. U 1920, svaki je Amerikanac davao 107 dolara za narodnu odbranu, a svaki Japanac samo 3.40 dolara; onda je došla konferemcija za razoružanje u Vašingtonu: u 1924, svaki Amerikanac plača 4,54 dolara, a svaki Japanac 5 dolara, mada su relativno. cene mnogo veće u Sjedinjenim Državama! . . .

Kompilacije pokazuju, da iza svakog američkog vojnika stoji po 2,261.000 dolara narodnog bogatstva, iza svakog britamskog po 436.000 dolara, iza svakog japanskog po 172.000 dolara, iza svakog talijanskog po 109.000 dolara, iza svakog ruskog po 86,000 dolara, a iza svakog francuskog samo po 78,000 dolara, — (Izveštaj ne kazuje, koliko narodnog bogatstva stoji iza svakog jugoslovenskog vojnika, za čije održavanje svaki Jugosloven plaća prosečno po 39.50 dolara, ne dinara; ali to Jugoslovenski Narod oseća sam tako dobro na svojim ledjima i bez statistike.)

Pa zar ove cifre ne Sovore dovoljno jasno same za sebe? Zar one ne dokazuju očigledno koliko je ubitačna i sumanuta agresivna politika današnjih kapitalističkih evropskih država? A iko održava taj duh u narodima, koji omogućava: vladama. da tako besomučno rasipaju teško stečenu narodnu imovinu, док mase radništva i materijalno iscrpenih intelektualaca grcaju u bedi? Je li potrebno naročito odgovoriti na to pitanje? Je li potrebno imemovati sva la društva, sve te »organizacije«, koje osećajući da je nešto zlo, da nešto ne valja, mahnito lupaju po sopstvenom telu, dok im se iza ledja smeju korumpirani ministri i politički lideri u društvu novoskovanih multimilijonara, Pozirajući u ulozi Svetog Francisa Ausiskog, koji ne bi ni jagnje uvredio, oni predstavljaju svoje organizacije u vrlo miroljubivoj boji, — kao da! se ona, sirota, brani samo kad je napadnuta (>»ako je naše članstvo izazvano i napadnuto, ima isto tako strogu duž-

292