Nova Evropa

која ће у једном каснијем раздобљу ограничити делокруг и скратити рок мандату; али рецимо, да је овај тактички „потез" био потреба момента и ситуације, Међутим, продужавати у том правцу, па одржавати, као гвожђе у ватри, везе, ма и најудаљеније, са Г. Љубом Јовановићем и његовим радикалним крилом (или тачније, с оним радикалским крилом које be бити његово ако он једном уседне на власт), поуздано је опасна ствар по овај кабинет и његову акцију, и може му се врло лако љуто осветити, Та је комбинација била могућна једино онда, у ономе часу, док је влада [. Давидовића, с ужим блоком, а у савезу са ширим, изгледала још пустом жељом, и док се је Г, Љ, Јовановић колебао да ли да, ма и по цену расцепа у Радикалној Странци, задовољи своју личну амбицију за саставом владе, Али када се он ипак одлучио за јединство Радикалне Странке, и када је комбинација са Г. Давидовићем постала стварношћу, значило би водити веома кратковиду политику, и ризиковати језгро оне здраве мисли која данас држи на окупу ову владу, ако би се са српске стране помишљало, ма и у крајњем случају и најудаљеније, на неку могућност кооперације под вођством Г. Љубе Јовановића. Г, Пашић није више у стању да одржи и освежи Радикалну Странку; но Љуба Јовановић — с помоћу својих начелних непријатеља на српској страни (који су, уосталом, већ у више махова, својом пасивношћу или својом неумешношћу, ускрсавали из мртвих ту странку) —- то може, и то хоће, Њега се највише и пре свега треба чувати, — он је опаснији за све демократске и социјалистичке Југословене него Г. Пашићи Г. Прибићевић скупа. На тој је страни дакле данас противник и непријатељ, а не у Загребу у Прпићевој кући |!

Да поновимо. Влада Г. Давидовића — којој ми искрено желимо што дужи век, јер не видимо засад никог бољег ко би је заменио — треба да постане што свеснија своје властите снаге, да би могла њоме без страха располагати, те извршити задаћу коју је сама себи поставила. Она ће то постати, ако што чвршће окупи и веже своје редове, и ужег и ширег блока. Улазак радићеваца у кабинет значи, у том правцу, несумњив корак унапред. Прави би успех био постигнут тек онда кад би и Г. Радић сам дошао ближе влади, односно ушао у њу, — за то је свакако потребно да дође до непосредног личног додира између њега и Г. Давидовића, па онда и између њега и самога краља. Том приликом видеће обоје, да су добри Југословени, и споразумеће се да овом сељачком републиком може и даље владати краљ, Само ако краљ воли народ и земљу, и ако своје интересе потчињава њиховима, као и сви ми остали, BH.

297